Bacio sam bistu Ive Andrića, u Drinu, kod Višegrada, sa mosta Mehmed-paše Sokolovića, danas se kajem zbog toga i spreman sam da odgovaram, ali hoću da naglasim da se to događalo u uslovima punim nacionalne euforije, sa svih strana. Bacanje biste je, praktično, naređenje vrha SDA tog vremena, pre svega Ejupa Ganića i Omera Behmena.

Ovako, sada, govori Murat Šabanović, nesuđeni rušitelj HE "Višegrad", koji je, kako kaže, "shvatio kompletnu igru uoči, tokom i posle rata", u kojoj su "obični" ljudi, poput njega, teško nadrljali, a oni koji su sve to vodili danas uživaju sve počasti BH društva".

- Zbog hapšenja Ganića i generala Divjaka digla se vrhuška u Sarajevu da ih brani, da ih hvali, da govori o njihovom rodoljublju prema BiH, a, evo, ima već mesec dana, otkao se zna da sam pod poternicom Beograda, a da me niko nije ni pozvao, mada sam, kao crv, radio i ratovao za BiH - kaže Šabanović. - Ganić je, danas, rektor univerziteta, koji vredi desetine miliona maraka, on ima titulu "bosanskog gazije", a ja jedva preživljavam tako što pečem piliće i glavučice, dok mi je sva imovina u Višegradu uništena. Niko od tih "gazija" ni da me pita kako mi je, a da ne govorim da me ne pitaju da li mi šta treba.

PLAŠIM SE MOJIH A NE BEOGRADA Danas, posle gorkih iskustava, i posle svega što sam radio, po tuđem nalogu, smatrajući da tako treba, ne plašim se Beograda, ni optužbe iz Srbije, već ovih "mojih", kojima nije problem da im bude čista zadnjica, ali obrazi im, sigurno, nisu čisti - poručuje Šabanović. - Kad vidim njihovo bogatstvo, njihove svile i kadife, njihov luksuz i moju muku i nevolju, kao i muke i nevolje mojih saboraca i sapatnika, onda tek shvatam ko nas je vodio i zašto smo prošli gore nego bos po trnju, kako se kaže u narodu.

Ćute, kaže on, i Željko Komšić i Bakir Izetbegović, članovi Predsedništva iz BiH, prvi dobitnik "Zlatnog ljiljana", drugi sin pokojnog predsednika Alije Izetbegovića, "a kad su hapšeni Divjak i Ganić govorili su da neće dati nijednog bosanskog rodoljuba".

- Nije teško naslutiti šta smo za njih ja i mnogi drugi ljudi, istinski rodoljubi, koji smo slušali bespogovorno naloge iz "vrha", spremni da, kako se to kaže, uđemo i u vatru i u vodu, kad nam se naredi - kaže Murat, sabirajući prošlost i sadašnjost. - Osam godina morao sam da "ganjam" penziju kapetana Armije BiH, nije mi isplaćeno 100 penzija, i dalje je jedan predmet pred Upravnim sudom, a, sada, eto, suočavam se i sa tužbom iz Beograda.

Murat se, kako kaže, dobro seća dana kada je bacio bistu čuvenog nobelovca u Drinu. Toga dana, po njegovim rečima, trebalo je to, takođe po nalogu "vrha SDA, da učini mladobosanska omladina SDA, koja je imala veliki skup, ali, kad je video da mladi nisu vični, ni snažni da to upečatljivo učine, prišao je i uradio što je uradio, uz snimanje kamera". On kaže da je o navodnoj šteti koju je muslimanima učinio Ivo Andrić, u to vreme, najviše govorio akademik Muhamed Filipović, "koji je imao nesporan ugled, pa je, u uslovima kakvi su bili, bilo sasvim jednostavno ići dotle dokle su i on i mnogi drugi išli".