BANJALUKA - Zaključci Vlade Republike Srpske doneseni 19. aprila na tematskoj sednici o Srebrenici nisu bili usmereni ka negiranju zločina, nego upravo ka ubrzanju procesa traženja zločinaca - rekao je u sredu predsednik RS Rajko Kuzmanović, reagujući na oštro intonirano saopštenje OHR u vezi zaključaka koje je donela Vlada.
OHR je u utorak uveče saopštio da zaključci Vlade RS predstavljaju "još jedan nečuven pokušaj poricanja genocida, koji se dogodio u Srebrenici u julu 1995. godine, namernim iskrivljavanjem utvrđenih istorijskih i pravnih činjenica, predstavljanjem pogrešnih i lažnih informacija sa namerom da se sakrije istina".
Kuzmanović kaže da mu je žao što OHR tako energično govori o zaključcima Vlade RS, jer Vlada želi da se utvrdi istina o Srebrenici, što je očigledno pogrešno protumačeno u OHR.
- Republika Srpska je nebrojeno puta odala počast i pijetet prema žrtvama Srebrenice i ovog puta ja se klanjam tim žrtvama, ali i svim drugim žrtvama nesrećnog rata u BiH. Srpska ne štiti nikoga ko je počinio zločin. Sve zločince treba procesuirati - poručio je predsednik Kuzmanović.
Predsednik Narodne Skupštine RS Igor Radojičić rekao je da je OHR-ovo saopštenje nedemokratsko, dogmatsko i u suštini se čak može nazvati i antinaučno.
- Bilo koji istorijski događaj od pre deset ili 3.000 godina predmet je valorizacije i uvek predmet interesovanja, bilo akademskih, bilo političkih krugova. Samo neki mali birokratski službenik u OHR i u BiH može reći da se istorijski više nema šta istraživati u Srebrenici. Nijedan ozbiljan čovek koji pristupa naučno ne može tako nešto da kaže - istakao je Radojičić.
Podsetio je da se o Srebrenici pišu knjige i održava mnoštvo skupova i upitao zašto bi onda bilo zabranjeno da Vlada RS, preko svog instituta, koji je zadužen za ispitivanje ratnih dešavanja, utvrđuje dalje istorijske činjenice o ovom događaju.
- Ovakvo saopštenje OHR bilo je potpuno nepotrebno. To je radio neki birokratski šraf u OHR koji ne poznaje nauku. U Srebrenici se desio zločin, ali utvrđivanje istorijskih činjenica koje se odnose na pojedinačne sudbine i na ukupne okolnosti neće prestati ni sutra, ni prekosutra, ni u narednih deset godina - istakao je Radojičić.
Odgovarajući na pitanje da li će Vlada RS razmotriti saopštenje OHR, Radojičić je rekao da ne vidi potrebu za tim.
On je naglasio da bi bilo sjajno da OHR zabrani istraživanje u vezi sa stradanjima u Srebrenici, pa da se vidi kako će međunarodna zajednica i akademska javnost, ne samo ovde, nego i širom sveta, reagovati na odluku da se zabranjuje istraživanje istorije.

VLADA REPUBLIKE SRPSKE
VLADA RS nema nameru da negira činjenice vezane za počinjene zločine u Srebrenici, već želi da se utvrdi sudbina osoba za koje je komisija za Srebrenicu, u svom izveštaju iz 2004. godine, utvrdila da se vode kao nestale - navodi se u zaključcima Vlade od 19. aprila. Vlada je konstatovala da je komisija za Srebrenicu radila pod snažnim pritiskom i pretnjama OHR i tadašnjeg visokog predstavnika za BiH Pedija Ešdauna, što je, posle usvajanja izveštaja komisije u junu 2004. i dodatka izveštaju u oktobru 2004. godine, prouzrokovalo različite interpretacije. Vlada smatra i da su pojedine međunarodne organizacije i zvaničnici, kao i organi, organizacije i zvaničnici iz Federacije BiH i BiH, iz reda bošnjačkog naroda, naročito tendenciozno interpretirali spisak od 7.806 imena, za koje je komisija nedvosmisleno utvrdila da se odnosi na osobe koje su prijavljene kao nestale tokom čitavog meseca jula 1995. godine.

SAOPŠTENjE OHR
IAKO je uvek bilo potvrđenih ekstremista, koji su pokušavali da ospore genocid, ništa ne može promeniti činjenice o događajima u Srebrenici u julu 1995. godine. Zaključci sadašnje Vlade RS, pod vođstvom SNSD, diskredituju RS, kako u zemlji, tako i izvan zemlje, navodi se u saopštenju OHR. U saopštenju se dodaje da zaključci Vlade RS "pokazuju samovoljno i bešćutno omalovažavanje strašnog uticaja, koji su događaji u Srebrenici imali na živote preživelih članova porodica, obaveza RS prema Evropskoj konvenciji i Konvenciji o genocidu, kao i njene odgovornosti prema Aneksu 7 Dejtonskog sporazuma i procesu traženja osoba koje se još vode kao nestale.