NIKŠIĆ - Iako je u minulih blizu pola veka poprilično vode protutnjalo Bilećkim jezerom za potrebe hidroelektrane „Grančarevo“ u dolini reke Trebišnjice, još se priča o verskom, kulturnom, arheološkom, nacionalnom blagu neprocenjive vrednosti koje je ostalo na njenom dnu.
Potopljen je teren na kojem su se nalazili mnogobrojni arheološki nadgrobni spomenici izuzetne naučne i kulturno-istorijske vrednosti. Brana od 123 metra zatvorila je prirodni protok reke Trebišnjice, a njene ukroćene vode preplavile su površinu od 33 kvadratna kilometra i napravile ogromno jezero od Bileće do Grančareva ispod kojeg su ostala naselja Panik, Orah, Čepelica, Zadublje i Miruše sa zaseocima. Zajedno sa selima, voda je potopila i spomenike prošlosti: groblja, puteve i crkve.
- U projektu iskopavanja i spasavanja arheoloških i nadgrobnih spomenika u bazenu Trebišnjice, od gotovo dvesta evidentiranih preistorijskih grobnih humki (tumulusa) izmeštena su samo tri! Od 11 omeđina, ispitalo se isto toliko, a od više srednjovekovnih crkava samo dve - kaže meštanin Miruša Milivoje Jaramaz. - Pogledajte u ovom dokumentu gde piše da je od 464 srednjovekovna nadgrobna spomenika, takozvanih stećaka, bilo predviđeno izmeštanje samo njih 13! Među lokalitetima iz rimskog doba ističe se rimska naseobina na Paniku, koja se prostirala na oko 20 hektara, ali ispitane su svega tri manje parcele, kao i ostaci rimskog mosta.
Projektom koji je svojevremeno uradio Zavod za zaštitu spomenika kulture bivše BiH predviđeno je da se izmesti minimalni broj objekata, ali tako da se dobije neki uvid u razvitak materijalnog, društvenog i kulturnog života.
Iako je na dnu jezera „ostalo“pamćenje“ meštana ovog pograničnog pojasa između Crne Gore i Republike Srpske, prošle godine je potpisan međudržavni sporazum između Sarajeva i Podgorice o isplati sredstava za potopljeno zemljište. Između 17 i 21 odsto njegove površine pripada nikšićkoj opštini.
- Iz crnogorskog pojasa minulih godina odselilo se oko 60 domaćinstava u Nikšić, Podgoricu, Berane, Herceg Novi, Trebinje i Beograd. Posedujemo svu dokumentaciju koja potvrđuje naše vlasništvo nad potopljenom imovinom - poručuje Milivoje Jaramaz. - Samo u selu Miruše ima čak 56 oštećenih. Radi se o Kecojevićima, Aleksićima, Šekarićima i drugim bratstvima. Nije nam poznato šta su po ovom pitanju uradile naše komšije Hercegovci. Mi Mirušani smo uspeli da oživimo selo iznad jezera, kao i crkvu svetog Save, čije će se osvećenje uskoro obaviti.

PREMEŠTANJE MANASTIRA
ZBOG izgradnje brane Grančarevo na Trebišnjici i stvaranja akumulacionog Bilećkog jezera, manastir Kosijerevo premešten je na novu lokaciju u selo Petrovići u Banjanima. U svom posedu ovo svetilište imalo je oko 3.000 hektara zemlje, svoje mlinove, a u sklopu porte nalazila se i bolnica.
Posle 1946. godine bivša komunistička vlast oduzela je gotovo celokupnu imovinu, a posle premeštanja manastiru je ostala samo nevelika porta i pola hektara neplodne zemlje.