MOSTAR je u Bosni i Hercegovini, ali i u regionu, uvek važio za oličenje multikulturalnosti i suživota. Rat je razorio grad, ali se odmah po završetku ratnih dejstava krenulo zajednički u obnovu mostarskih domova i nekadašnje sloge. Koraci su bili spori, ali se išlo napred.

Jedan od primera da u gradu na Neretvi svi žive poštujući jedni druge jeste i zajednički iftar za vernike muslimane sa ovog područja, čijeg su se organizovanja latili članovi Srpske pravoslavne crkve Vaznesenja Gospodnjeg u Bijelom Polju kod Mostara.

Idriz ef. Agović, imam Karađoz-begove džamije u Bijelom Polju kod Mostara, na iftaru organizovanom zajedno s prijateljima Srbima i Hrvatima kazao da je paroh jerej Nebojša Radić dokaz toga da koje god puteve u životu odaberemo, kako bismo povezali dva naroda i dve vere, oni će uvek biti delotvorni i za jedne i za druge.

Da je Mostar na pravom putu da vrati veru među ljude i pomiri sve narode koji ovde žive, potvrđuje i Radivoje Krulj, mostarski paroh, koji je na toj dužnosti već osam godina.

- U Mostaru suživot definitivno živi među svim stanovnicima ovog prelepog grada. Problem Mostara je visoka politika koja je dosta izražena i krivi sliku o životu u gradu. Ljudi koji dođu u Mostar pod utiscima raznih slika koje u javnosti stvaraju političari, na licu mesta shvate da to nije takav Mostar, već nešto sasvim suprotno - ističe paroh Krulj za "Novosti".

POPIS PREMA preliminarnim rezultatima popisa iz 2013. godine, u Mostaru trenutno živi oko 54.000 Hrvata, 49.000 Bošnjaka i oko 5.000 Srba. Ukupno, grad ima 113.000 stanovnika. Pre rata Mostar je imao 126.000 stanovnika, od čega je bilo oko 43.000 Bošnjaka, isto toliko Hrvata i 30.000 Srba.

U Mostaru danas, kaže paroh, živi oko 5.000 Srba, što je šesti deo od 30.000, koliko ih je u gradu na Neretvi živelo pre rata.

- Srbi su vezivno tkivo Mostara. Za njih nema opasnosti od vređanja, napada ili nečeg sličnog, što naš narod doživljava u nekim drugim delovima BiH. U Mostaru nije problem biti Srbin. Imamo odlične odnose i sa katolicima i sa muslimanima. Pomažemo jedni druge i družimo se. Zajedno se borimo za bolji Mostar i za bolje uslove za život, kao i da bude više posla za sve građane grada na Neretvi - ističe paroh Radivoje.

On kaže da je za osam godina, koliko je u Mostaru, vidljiv napredak u zajedničkom životu, ali i u jačanju srpske zajednice.

- Pre nekih 15 godina, kad sam dolazio u Mostar, video sam srušene crkve i bogomolje. Evo, danas su mnoge obnovljene, ili se obnavljaju. Očekujemo da kruna obnove bude otvaranje Saborne crkve, koja se ponovo gradi - kaže paroh.


VENČANjA I KRŠTENjA

PAROH Radivoje dodaje da su u Mostaru Srbi posle rata odmah počeli da grade novi život.

- Danas imamo oko 200 osnovaca i oko 100 učenika u srednjim školama. Skoro svakog vikenda venčavaju se i krste naši vernici. To su najbolji dokazi da su se Srbi vratili u Mostar - kaže paroh Radivoje.