S obzirom na užas koji je izazvala serija „Černobilj“, Zapadni mediji su počeli da se plaše i najnovije ruske inovacije — plutajuće nuklearne elektrane izgrađene na Arktiku.

Zapadni mejnstrim mediji nazvali su nuklearku „plutajućim Černobiljom“. Međutim, ima li osnova za takvo mišljenje. U stvarnosti, postrojenje je izgrađeno na osnovu dugogodišnjih istraživanja, a zabrinutost od nuklearnog Armagedona na Arktiku izgleda u najmanju ruku preterano.
Plutajuća nuklearka „Akademik Lomonosov“ u junu je dobila dozvolu za rad i uskoro bi trebalo da bude prevučena do male arktičke luke Pevek, koja se nalazi u udaljenom Čukotskom regionu. Očekuje se da pre kraja godine ona počne da isporučuje električnu energiju.
Šta je ispod oklopa

Međutim, izgleda da je priča za zapadne medije isuviše dobra da bi bila ignorisana — „nuklearno“ plus „Rusija“, prema njihovom gledištu, nužno mora da proizvede katastrofu. Tekstovi u zapadnim medijima upozoravaju da „Rusija mora da povuče svoj ’plutajući Černobilj‘ iz Arktičkog kruga“.
Zapravo, postrojenje prikazano u seriji kablovskog kanala HBO i nova „Plutajuća nuklearna termoelektrana“ (PATES), kako se postrojenje zvanično naziva, ne dele mnogo toga zajedničkog. Ako ništa drugo, PATES je izgrađen tako da spreči ponavljanje slične katastrofe.
Hajde da pogledamo ispod oklopa ovog, navodnog, potomka „Černobilja“, koje su pretnje i rizici? Reaktor postrojenja se sastoji od više zaštitnih slojeva, hermetički zatvorenih, koji sprečavaju prodor uranijumskog goriva do jezgra, a u prostorijama koje imaju veze sa nuklearnom energijom postoji negativan pritisak vazduha — na taj način se sprečava curenje.
Brod na kome se elektrana nalazi po potrebi se može pomerati, a može i da stoji decenijama na jednom mestu povezan sa kopnenom infrastrukturom.
Reaktori su konstruisani tako da se, čak i kada bi svi zaposleni iznenada ostali bez svesti i ako bi napajanje bilo prekinuto, u slučaju potrebe sami isključe. Postoje i dodatne sigurnosne mere, uključujući i posebne opružne šipke koje apsorbuju neutrone.
Ništa joj ne mogu sudari i oluje

Sâm brod takođe je konstruisan uzimajući u obzir bezbednost i dodatnu izdržljivost. Njegova superstruktura osigurava da se sila iz bilo koje vrste sudara širi dalje od reaktora, bilo da se radi o sudaru sa drugim brodom, stenama ili čak padu aviona. Konstruktori kažu da bi „Akademik Lomonosov“ mogao da izdrži udare olujnih vetrova čak do 80 metara u sekundi.
Ključna razlika između nuklearnih elektrana na kopnu i onih koje su stacionirane na moru, jeste kapacitet proizvodnje energije. Dok je elektrana „Černobilj“ proizvodila 1000 megavata električne energije, dva reaktora na „Akademiku Lomonosovu“ zajedno će proizvoditi po 70 megavata.

Mali nuklearni reaktori već odavno su postali konkurencija konvencionalnim brodskim motorima. Tako i reaktori koji će na „Akademiku Lomonosovu“ proizvoditi struju dolaze iz ruske flote nuklearnih ledolomaca, gde se koriste već tri decenije. U tom periodu nisu pretvorili Arktik u nuklearnu pustinju.
Kao i nuklearna elektrana izgrađena na kopnu i PATES ima svojih prednosti i mana. Za izgradnju kopnenih elektrana potrebno je mnogo vremena, a na profit i povraćaj uloženog novca čeka se dugo. Ipak, cena energije je jeftina. Kod PATES-a je suprotno — izgradnja je brža, ali je cena energije viša.
Blizu zlatne Čukotke

Procena proizvođača „Rosenergoatoma“ je da je izgradnja plutajućih elektrana isplativa u udaljenim krajevima.
„Naši proračuni pokazuju da je, ako se kapacitet iskoristi 100 odsto, PATES konkurentan drugim izvorima energije na Čukotki“, kaže Pavel Ipatov, zamenik direktora kompanije.
Rusija je jedinstvena u svetu po tome što se na njenoj arktičkoj obali dužine 24.000 kilometara nalazi niz naselja, u kojima žive ljudi koji se bave eksploatacijom mineralnih bogatstava tog regiona, a to i objašnjava postojanje ruske flote nuklearnih ledolomaca, iz koje je proistekao projekat PATES.
Pevek, odredište „Akademika Lomonosova“, nalazi se u blizini jednog od najvećih nalazišta kalaja u Rusiji, dok je šire područje Čukotke poznato po eksploataciji zlata. Ovaj region takođe ima zastarelu energetsku infrastrukturu — jednu termoelektranu na ugalj izgrađenu 1945. i jednu nuklearnu izgrađenu 1974. Lokalna energetska mreža je izolovana, što znači da bi, u slučaju da jedna od elektrana iskoči iz sistema, došlo do nestašice struje.
„Rosenergoatom“ već razvija napredniju verziju plutajuće nuklearne elektrane koja će biti opremljena naprednijom verzijom reaktora. I za njih će ciljno odredište najverovatnije biti ruski Arktik, iako kompanija planira da svoje proizvode plasira na tržište ostrvskih zemalja sa malo energetskih izvora.