Vođe Evropske unije (EU) su sinoć oko ponoći odlučile da Velikoj Britaniji izlazak iz članstva odlože do 12. aprila, ako parlament u Londonu i treći put odbaci sporazum EU-Velika Britanija o "uređenom izlasku", dok bi ako ga prihvati rok za Bregzit bio 22. maj, dan uoči izbora za Evropski parlament.

Pročitajte još: Merkel: Do poslednjeg trenutka ćemo se boriti za sporazum

Velika Britanija, jer tad stupa na snagu sporazum o uređenom razdruživanju ne bi mogla učestvovati na tim izborima i prethodno bi već uveliko krenula u ratifikaciju sporazuma i druge korake razlaza s EU.

Ako parlament u Londonu ponovo odbije predlog premijerke Mej o prihvatanju sporazuma s EU, uz neke naknadne dopune, na snagu stupa, kako svi vide, haotični izlazak Britanaca iz EU bez dogovora.

Pročitajte još: Mej tražila od EU odlaganje Bregzita do 30. juna

Britanski list Fajnenšel tajms smatra da su lideri EU time Veliku Britaniju i posebno njenu vladu stavili "pred giljotinu".

Ovaj i još neki mediji u EU podvlače da je to "poslednja šansa za Terezu Mej", britansku premijerku, a francuski dnevnik Mond smatra da su šefovi država ili vlada EU jednostavno "stavili Britance pred svoje odgovornosti" i podvlači da su Britanci na referendumu bili ti koji su odlučili da izađu iz članstva Unije.

Kako su u zaključcima sedmočasovne rasprave predočili lideri EU, sporazum o Bregzitu e ne može menjati i zato je sad potpuna odgovornost pala na britanski parlament i vladu.

Zvaničnici na zasedanju su objasnili da, ako dođe do neuređenog Bregzita, vlada u Londonu mora EU staviti do znanja šta će se dalje dogoditi, da li će premijerka Mej dati ostavku i biti sazvani vanredni izbori, možda sazvan i novi referendum o članstvu.

Tad Velika Britanija, prema odredbama temeljnog akta EU, Sporazuma iz Lisabona, može da traži odlaganje konačne odluke o Bbregzitu i na rok od godinu dana.

Francuski predsednik Emanuel Makron je posle sastanka izjavio da su vođi EU "dali odgovor koji štiti interese EU i koji joj omogućava da i dalje funkcioniše".