Aleksandar Dugin (1962), ruski mislilac, ezoterik, politikolog, geopolitičar, ideolog neoevroazijstva, autor je niza knjiga iz veoma različitih oblasti, koje su prevođene na svetske jezike. Dugin je sve uticajniji i na Zapadu. Njegovi komentari se prenose i proučavaju s dužnom pažnjom. Dugin je mislilac koji intrigira, i protivnike i oponente, sve one koji se s njim ne slažu ili ga osporavaju.

Povod za ovaj razgovor je pretnja ratom u Ukrajini i na Kosovu, kao i naglo produbljivanje krize unutar Evropske unije i u samim Sjedinjenim Američkim Državama. Da li je sada moguće otvaranje trećeg fronta, onog na Balkanu, pored dva već postojeća – ukrajinskog i sirijskog? Nalazi li se Evropa na rubu građanskog rata? Da li je, najzad, moguć i realan scenario nuklearnog konflikta vojnih supersila, trećeg svetskog rata, u kome ne bi bilo ni pobednika ni poraženih, o čemu je nedavno govorio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin?

Posle niza provokacija,Ukrajina je proglasila ratno stanje. Napadnuta je ponovo i Donjecka Narodna Republika, u Azovskom moru je došlo je do sukoba ukrajinske vojske s ruskim snagama… Da li je moguć rat Rusije i Ukrajine i ko takav rat zapravo priželjkuje i planira?

Rusija nije zainteresovana za rat. Mislim da je sadašnju eskalaciju u potpunosti pokrenuo Porošenko, koji želi da nekako poboljša svoj imidž pred predstojeće izbore. Njegov rejting je veoma nizak. Zato pokušava da uvede ratne zakone, kako bi radikalizovao situaciju. Mislim da Tramp ne bi podržao Porošenka, ali su neki krugovi na Zapadu, koji pokušavaju da nastave antirusku strategiju, obećali Porošenku određenu pomoć. Sigurno je da će bilo kakav stvarni sukob s Rusijom koštati Ukrajinu novih teritorija, ali Porošenka i njegove gospodare na Zapadu za to nije briga. Ako uspeju da još više diskredituju Rusiju, oni će lako žrtvovati druge delove Ukrajine. Sakašvili je platio delovima Gruzije. Porošenko to može učiniti i sa ostalim delovima Istočne Ukrajine. Ali započinjanje stvarnog rata može sačuvati njegovu vlast. Rusija će pokušati da to izbegne po svaku cenu.

* Kako će se narednih meseci, prema vašem mišljenju, razvijati situacija u bivšoj Ukrajini?


Sve sada zavisi od jedne stvari: da li će Zapad, ili neke ozbiljne snage na Zapadu, pomoći Porošenku ili će od njega dići ruke. Bez neke vrste garancija od strane NATO-a, Porošenko ne može da započne pravi rat. Ali ukoliko ga ne započne, to će još više narušiti njegov imidž. To znači da je samog sebe doveo u veoma neprijatnu situaciju. On je egzistencijalno zainteresovan za rat – to je uslov njegovog političkog opstanka. Inače će biti poražen.

* Da li je moguć scenario „reintegracije“ pobunjenih ruskih republika u Ukrajini, po receptu koji Kijevu predlažu vlasti u Zagrebu - receptu hrvatske „Oluje“, kojom je prognano i masakrirano srpsko stanovništvo u Hrvatskoj?


S Putinom u Kremlju, to je potpuno nemoguće. Bez Putina sve je moguće. Ruska pomoć republikama Donbasa je dovoljna da spreči bilo kakvo rešenje zasnovano na sili. Tako da Ukrajinci mogu da sanjaju o takvom rešenju, ali to je jednostavno nemoguće.

* Paralelno s tim, zaoštravaju se odnosi Beograda i privremenih vlasti u Prištini. Provokacije, uključujući i akcije specijalnih snaga iz Prištine, postale su svakodnevne. Šta uopšte može da uradi Beograd?


Za Vučića postoji samo jedno rešenje: da predloži Putinu da se Srbija pridruži Evroazijskom savezu. Ako Putin to prihvati, Kosovo će postati ruska glavobolja, a ako ne, Vučić može reći Srbima da je učinio sve što je mogao, ali da su ga izdali Rusi, i onda ostaje samo jedna solucija – prihvatiti gubitak Kosova i pridružiti se Evropskoj uniji. Ali bez ponude za spasavanje situacije uz rusku pomoć nema rešenja. I sa čitavom Evropom i NATO-om na strani Albanaca na Kosovu, ništa kod Srba ne može biti završeno. Sve se to već desilo s drugim delovima Velike Srbije… To je tragična situacija… Ali Vučić treba da to pokuša. Inače je i on osuđen na propast.

Print screen Youtube

* Danas postoje dva otvorena fronta: u Siriji i Ukrajini. Da li je moguće otvaranje i trećeg fronta, na Balkanu? Pogotovu posle događaja u Crnoj Gori, na Kosovu i u Makedoniji - možda uskoro i nove krize u Bosni.


To je moguće. Ali Rusija sada nije u situaciji da bude uvučena u to. Unutrašnji problemi u Rusiji rastu. Putin je okružen šestom kolonom – prozapadnim liberalima koji su skoro potpuno uništili ekonomiju i socijalnu politiku. Putin nije spreman da otvori treći front. On će pokušati da ga izbegne po svaku cenu. Slažem se da je situacija sve teža i teža. Ako se nešto dogodi, teorijski će uslediti reakcija Rusije. Savremena Rusija nije Rusija Jeljcina. Ipak, Putin će intervenisati samo u ekstremnoj situaciji. Zapad je danas mnogo slabiji nego 1990-ih. Očigledno je da je propao globalizam i da postoji rastuća podela između država članica NATO-a. Dakle, ako se nešto desi – u Makedoniji ili Bosni – rezultati mogu biti nepredvidljivi. Treći front može biti otvoren i bez Rusa, ali to je suviše opasno. Narod Donbasa je odlučio da ide dalje, ali nije uspeo da u dovoljnoj meri dobije rusku podršku. Tako da niko ne može manipulisati s Putinom: on odlučuje – često na pravi način, ponekad čini greške (kao u Ukrajini), ali jedno je sigurno: niko ga ne može naterati da radi ono što ne želi.

* Evropska unija je u dubokoj krizi. EU više ne predstavlja privlačan model. Za Srbiju postoji i dodatni uslov: priznanje nezavisnog Kosova. Insistiranje vlade u Beogradu na evropskim integracijama, pod takvim okolnostima, postaje apsurdno. Da li očekujete zaokret u politici Beograda?


Okretanje od EU, kao što je, na primer, učinila Turska, može da bude sasvim logičan potez. Ali Srbija je u veoma teškom stanju, posle toliko velikih tragedija iz 1990-ih i ogromnih gubitaka… Dakle, mislim da su Srbi sada paralisani. To objašnjava zašto Vučić i Srbi nastavljaju da govore o EU. To je neka vrsta grogi stanja, kao u boksu – nakon teškog udarca bokser gubi sposobnost da razmišlja, da se orijentiše, da deluje. I bilo je toliko razočaranja u naporima da se stvori patriotska alternativa… Možda će rast populizma u Evropi, kome će jednog dana poći za rukom da sruši sadašnju EU, pomoći Srbima da se probude. To je tragična situacija…

* U toku je prava pobuna u Francuskoj. Nemačka je, u najmanju ruku, u dubokoj političkoj krizi. Kakva budućnost, prema vašem mišljenju, očekuje EU?


Voleo bih da se Evropska unija sačuva suštinskom reformom, kako bi bila stvorena konzervativna Evropska imperija, nezavisna od SAD, zasnovana na kontinentalnoj geopolitici i francusko-nemačko-italijansko-španskoj alijansi. Ali to je neka vrsta sna koji je potpuno srušen na ispitu stvarnosti. Sadašnja evropska elita ne može učiniti ništa. Ona je potpuno obuzeta radikalnim liberalizmom i zato umire. S tom elitom umire i EU. To ne obećava srećnu budućnost – najverovatnije ćemo gledati povratak starog evropskog nacionalizma, koji može isprovocirati novi građanski rat u Evropi. Evropa je na rubu propasti. I potpuna odgovornost za to leži na liberalima, globalistima, na osobama kao što su Soroš, Makron ili Merkelova.

Print screen Youtube

* Protesti „Žutih prsluka“ u Francuskoj, za mnoge neočekivano, eskalirali su. Da li je u pitanju „narod“, „nova francuska revolucija“ ili manipulacija francuskim nezadovoljstvom?


U pitanju je narod (narodna pobuna), a ne manipulacija. Evropa (Francuska) jeste na ivici građanskog rata. Mislim da bi trebalo ozbiljno razmišljati o postliberalnoj eri, jer će globalisti pružati otpor do samog kraja, ali pre toga će započeti svoj „plan B“ – građanski rat u Evropi. Treba da budemo spremni na to, kako bismo izbegli rat i obezbedili mir.

* Naglo se produbljuju i političke podele u samim Sjedinjenim Državama.


Da. Tamo takođe veoma lako može započeti građanski rat. Tramp je pokušao da ga spreči, ali on je limitiran opštim stanjem u društvu. Njegova izborna kampanja bila je briljantna, ali on teško može da ispuni sva obećanja. Obećao je da će zaustaviti vojne intervencije, da će uspostaviti mir s Rusijom, usredsrediti se na unutrašnje probleme, ali je kasnije zauzeo nešto blažu poziciju atlantističke geopolitike, na liniji neokona… Verovao sam u Trampa i razočarao sam se.
Ali on je ipak bolji nego ona luda krvava veštica koja otvoreno prezire svoj narod nazivajući ih „jadnicima“ (deplorables)… Dakle, unutrašnji konflikt u SAD je sasvim moguć.

* Upravo radite na svom, možda kapitalnom delu, pod naslovom „Noomahija“. U njemu ste posvetili posebnu pažnju slovenskom i srpskom Logosu. Možete li reći nešto više o tome?


Već sam objavio dva toma o istočnoevropskoj civilizaciji, a deo toga je posvećen srpskom Logosu. Otkrio sam da su Srbi u suštini ratnici. To je nasleđe Bele Srbije i drevne istorije – izgleda da je sarmatski faktor u tome odigrao važnu ulogu. Ali Srbi su se naselili u regionu Balkana, gde je davno pre dolaska prvih Indoevropljana preovladavao drevni matrijarhat – civilizacija Velike majke – njene ostatke nalazimo u Lepenskom Viru, Vinči i tako dalje. Dakle, tu je i skriveni uticaj Logosa Kibele u srpskoj tradiciji.
Mislim da su Kosovska bitka i epski izbor kralja Lazara ključ za srpski identitet: Srbin je onaj koji pretpostavlja slavnu smrt za pravoslavnu veru i srpsku otadžbinu bilo kakvom bogatstvu i darovima neprijatelja. Dakle, mislim da Srbi nisu samo narod… Vi Srbi ste neka vrsta mistične zajednice, crkva kralja Lazara posvećena Kosovu, kao večni primer odanosti, volje, dostojanstva i posebne vrste čisto srpske svetosti… Sve to sam pokušao da istražim u „Noomahiji“ posvećenoj Slovenima i balkanskoj civilizaciji kao takvoj.
Takođe sam otkrio da je pogrešno predstavljati Balkan kao periferiju Evrope. U izvesnom smislu, to je kolevka evropskog seljaštva, a evropsko seljaštvo je zaslužno za mnoge ključne elemente evropskog identiteta… Tako da bih bio srećan ako bi ove moje nove knjige bile prevedene na srpski jezik, kao i ostale koje su već objavljene u mojoj voljenoj zemlji.

* Predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je nedavno izrekao zastrašujuće upozorenje: ako SAD napadnu Rusiju nuklearnim oružjem, doći će do međusobnog uništenja. Ali neki će u tome otići u raj kao mučenici, a neki će naprosto izdahnuti, jer neće imati vremena ni da se pokaju. Da li sada stojimo na rubu trećeg svetskog rata?


Istraživanje ljudske istorije nas uči da je rat UVEK moguć. Dakle, nikad ne reci nikad. Moramo to prihvatiti kao realnost. Kada ozbiljno prihvatimo mogućnost rata, mi se s punom odgovornošću trudimo da ga izbegnemo. Ali cena mira nikad ne bi trebalo da bude izdaja. To je zavet kralja Lazara. Putin je samo upozorio Zapad da će se Rusi boriti do smrti ukoliko Zapad pokuša da nas izazove. Tako je uvek bilo u našoj istoriji. I to će se ponoviti ako je neophodno. Bolje je da se Putinove reči ozbiljno shvate. To je ruski način življenja i umiranja. Ne provociraj nas, ili ćeš se pokajati. I Putin je izrekao tačno ono što svi mi Rusi mislimo.


(Pečat / Boris Nad)