Biznismen-superstar, kralj hotela i stanova

KOLIKO god Sjedinjene Države bile zemlja superzvezda - i onih iz oblasti popularne kulture, ali i tvoraca sveopšteg napretka nacije, od heroja Divljeg zapada, preko industrijalizacije tokom 19. veka do najnovijeg supertehnološkog doba - gotovo u jednakoj meri autoriteti iz oblasti društvenih nauka u njenoj srži primećuju i odsustvo elitizma, antiintelektualnu prirodu Amerike. Zato je, može biti, upravo tamo kombinacija zvezde i narodskog čoveka magična poluga za pridobijanje popularnosti među - masom.

Namerno ističemo tu reč: španski filozof Ortega i Gaset u svojoj slavnoj knjizi “Pobuna masa” upravo je američko društvo deklarisao kao ono u kojem agregat ljudskih jedinki odnosi apsolutnu prevagu nad izuzetnim pojedincem, nad onim koji se izdvaja po nekom izrazitom kvalitetu. Donald Tramp, to je lucidni bogataš sa nastupom rok pevača, ali i radnika sa pokretne trake u isto vreme. Talentovan za zgrtanje novca - mada možda i ne baš među najtalentovanijima - za uspon u okvirima interesovanja prosečnog čoveka i kulture maksimalno srednjeg nivoa. Genije samopromocije, ličnog i korporativnog pi-ara. To je novi predsednik SAD.

Tramp je, svakako, manje licemeran od većine političara i ne može se reći da se lako menja, niti da se povija.

Tokom mandata njegovog oca, porodična srebrnina čuvana je i umnožavana u kompaniji “Elizabet Tramp i sin”. Iako je ponosna Nemica Elizabeta bila Donaldova baka, i poslovni stub familije, on je ime firme promenio u “Organizacija Tramp”. I tu se vidi ambicija: uzor bi mogla biti Organizacija Ujedinjenih nacija, ili, možda, u vreme njegove mladosti popularna društva mitske snage i mitološke privlačnosti poput “Spektre”, jezgra negativaca iz serijala o Džejmsu Bondu.

“Organizacija Tramp” sa sedištem u Trampovoj kuli na Menhetnu, u Njujorku, danas je međunarodna korporacija vredna više milijardi dolara.

Biznisom se mladi Donald bavio i pre nego što je završio fakultet: sa ocem Fredom je zagazio u posao izdavanja stanova srednjem društvenom sloju prvenstveno u Njujorku. Donald kaže da je 1968, po diplomiranju na koledžu, on lično bio “težak” oko 200.000 dolara (to bi sada vredelo oko milion). Imao je 22 godine. Sa 25 godina postao je prvi čovek porodične kompanije, pod čijom kapom je bilo 14.000 stanova u Bruklinu, Kvinsu i na Steten Ajlendu. Zatim je udario na Menhetn...

Donald Tramp, Njujorčanin, osvajao je jednu od prestonica sveta. Ali, logika kapitalizma govori da nema zadovoljavanja postignutim, nema stagnacije - širi se, ili se prodaje. Tramp se još nije prodao.

Ili, druga formula: Kupuj jeftino, prodaj skupo. Povećaj vrednost. To je, otprilike, recept za biznis Donalda Trampa u sferi nekretnina i hotelijerstva. Nije naročito originalno, niti se izdvaja po nekoj nestvarnoj uspešnosti: pola tuceta Trampovih poslovnih poduhvata u Njujorku i Atlantik Sitiju je - bankrotiralo. Mnogi kritičari njegovog lika i dela smatraju da taj čovek zapravo i nije supertalenat za biznis, i da se sveukupni rezultati “Organizacije Tramp” mogu smatrati, realno, osrednjim.

NOVA MEKA - ATLANTIK SITI

POSLE Njujorka, Donald Tramp je, osamdesetih, odabrao još jednu metu na Istočnoj obali SAD, Atlantik Siti, Las Vegas u pokušaju. Izgradi ili kupi, upravljaj ili daj na upravljanje, zadrži ili prodaj - Trampova menadžerska pragmatičnost ponavljala se i tamo, na obali Nju Džersija. I nije proizvela trajanje: ni “Tramp plaza”, ni “Tramp Tadž Mahal” više ne rade, a ovaj drugi je, recimo, pre četvrt veka koštao više od milijardu dolara i bio je najskuplji kazino dotad napravljen. “Trampov dvorac” je prvo promenio ime u “Trampova marina”, a onda u treće, jer je dobio novog gazdu. Na “doboš” su otišli i neki “Tramp-projekti” sa nekretninama na Floridi.

Sutra: Kule i sportovi