Šef države je pobedio konkurente i bez prave kampanje, koja, u njegovom slučaju, ne bi bila mali napor, budući da je prošle godine pretrpeo moždani udar i da se kreće u kolicima. Neke islamističke i sekularne opozicione partije su bojkotovale izbore, ocenjujući ih kao farsu. Po njima, aktuelnom predsedniku zdravlje ne dozvoljava da vodi zemlju.

Buteflika je ovoga puta dobio četiri petine glasova, a na izbore je izašlo nešto više od polovine Alžiraca - prethodnog puta, odziv je bio znatno veći, dosegnuvši tri četvrtine biračkog tela.

Na čelo države Buteflika je došao 1999. godine, dok je još besneo građanski rat vlasti i islamista.

Slično Srbiji, naime, i u Alžiru devedesete godine prošlog veka pamte po zlu. Tada je izginulo na desetine hiljada ljudi (prema nekim procenama, i do 150.000). Pristalice Abdelaziza Buteflike ističu da je upravo taj čovek Alžiru vratio spokoj i omogućio privredni rast.

Ubice iz devedesetih - na meti su im bili domaći neprijatelji, ali i stranci - u međuvremenu su se transformisale u ogranak svetske mreže terora: to je sada, zvanično, Al Kaida islamskog Magreba. Aktuelni alžirski teroristi ogradili su se, doduše, od nasumičnog ubijanja civila i na nišanu drže samo ljude u uniformama. Tako su islamistički gerilci, u danima dok se potvrđivala Buteflikina izborna pobeda, u zasedi u planinama ubili 14 alžirskih vojnika. To je jedan od najsmrtonosnijih napada na oružane snage te zemlje u poslednjih nekoliko godina.


MIR U KUĆI PRE REFORMI

STABILNOST je, za alžirske vlasti, važnija od ekonomskih reformi, konstatovao je nedavno već u naslovu teksta londonski „Fajnenšal tajms“. List podseća da su Alžirci 2011. godine izašli na ulice da se bune protiv poskupljenja hrane, a vlada je odgovorila - povećanjem javne potrošnje.