MOSKVA

OD STALNOG DOPISNIKA

Ukrajinske vlasti ne nameravaju da ratuju sa Rusima na Krimu zbog toga što se plaše da bi mogli da zbog toga izgube i istočni deo zemlje u kojem živi prorusko stanovništvo. Vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Turčinov je izjavio da "neće pokušavati da silom zaustave rusku okupaciju Krima, da ne dovedu pod udar svoje istočne granice, a tada bi Ukrajina bila bez zaštite".

- Ruska vojska za dva-tri sata može stići do Kijeva, ali vanredno stanje zbog te potencijalne opasnosti ne nameravamo da uvodimo - izjavio je u sredu Andrej Parubi, sekretar Saveta nacionalne bezbednosti Ukrajine. On kaže da vlasti ne uvode vanredno stanje u Ukrajini da ne bi prekidale predsedničku izbornu kampanju jer je "za nas vrlo važno da 25. maja održimo predsedničke izbore kako bi se izabrao legitimni predsednik Ukrajine". Sa novim liderom zemlje u Kijevu veruju da će rešiti postojeći problem sa Janukovičem, koji i dalje smatra da je legitimni predsednik.

Iako neki ukrajinski mediji govore i pišu kako je veliki odaziv dobrovoljaca spremnih da ratuju, najnovije istraživanje koje je proveo ukrajinski nedeljnik "Korespondent" govori da ipak nije tako. Na pitanje jesu li spremni da uzmu oružje u ruke, od 16.000 ispitanika samo je 19 odsto reklo - da. Čak 27,9 odsto je kazalo da ne želi da puca u Ruse jer je to bratski narod. Više od petine (21,1 odsto) otvoreno kaže da bi izbeglo da učestvuje u bilo kakvom ratu.

U Simferopolju i Moskvi većina političara govori da će Krim biti nova republika u sastavu Ruske Federacije. Osim ruskog, na Krimu će službeni jezik biti tatarski, pa se veruje da će i muslimanski deo stanovnika koji je listom podržavao Majdan, glasati za pripajanje. Rukovodstvo Krima smatra da će čak 85 odsto stanovnika poluostrva biti za odvajanje od Kijeva. Po toj računici, i većina Ukrajinaca, kojih je oko pola miliona na Krimu, daće svoj glas za spajanje sa Rusijom.

Na dan referenduma, u nedelju 16. marta, nad Krimom će biti zatvoreno nebo da se ne bi dogodila nekakva provokacija, tvrdi tamošnji novi premijer Sergej Aksjonov.

Napokon se i u Ukrajini čuje glas onih koji kritikuju nove vlasti. Jedan od poznatijih ukrajinskih političara, nekadašnji ministar i potpredsednik vlade Sergej Tigipko izjavio je TV kanalu Inter u Kijevu da sadašnje vlasti ignorišu traženja regiona, pogotovo onih na jugoistoku zemlje.

SAD I EU PRIPREMAJU EMBARGO RUSIJI, ALI UZ ZNATNE RAZLIKE

ZAPADNE vlade na eskalaciju situacije na Krimu odgovaraju sankcijama Rusiji. Britanski premijer Dejvid Kameron kaže da se "diplomatski prozor ubrzano zatvara", a Zapad je sa Moskvom već suspendovao razgovore i pripreme za samit G8 u Sočiju u junu. Ali, efekti kažnjavanja Moskve ne samo da su kontroverzni, već nose rizike po one koji ih uvode.

Evropska unija je zamrzla sredstva bivše ukrajinske vlade, a američki predsednik SAD Barak Obama je potpisao zamrzavanje sredstava u SAD odgovornima za destabilizaciju Ukrajine. Putne restrikcije već su na delu u SAD za neke Ruse i Ukrajince, nešto slično priprema i Brisel.

Iako po prirodi slične, sankcije Rusiji nisu po efektima podjednako raspoređene sa obe strane Atlantika. Evropa, pre od Amerike, od njih može da ima više štete nego koristi.

Rusija, osma najveća ekonomija sveta, od vitalnog je značaja za snabdevenje EU gasom. Najveća evropska ekonomija, Nemačka, uvozi oko 40 procenata ruskog gasa. EU je najveći trgovinski partner Rusije. Moskva je treći trgovinski partner EU. S druge strane, Rusija je 20. trgovinski partner SAD. Amerika je tek peti trgovinski partner Rusije, od koje nije ni energetski zavisna. Sankcije SAD neće imati veći uticaj na ekonomiju ni Amerike, ni Rusije.

Evropa, stoga, mnogo opreznije pristupa sankcijama prema Rusiji od SAD. Dokument koji je procurio iz britanske vlade sugeriše da je London spreman da uvede sankcije, ali samo do granice nenarušavanja finansijskog sistema zemlje. Nemačka se zalaže za više diplomatije. Evrozona se tek izvukla iz krize, i nije joj do prekidanja veza sa tako moćnim ekonomskim partnerom kao što je Rusija. Ali, sankcije su ipak neophodne, tvrde oni, jer Zapad, ako ne reaguje kaznenim merama, rizikuje da deluje nesposobno. (D. Savić)