ZVANIČNA verzija ubistva 35. predsednika SAD Džona Ficdžeralda Kenedija i pola veka od atentata izaziva sumnju ogromne većine Amerikanaca. Čak 80 odsto njih rezervisano je, pokazuju istraživanja, prema nalazima više vladinih komisija koje su zaključile da je hitac na Kenedija, u petak 22. novembra 1963. godine u Dalasu, u Teksasu u 12:30, dok se vozio sa suprugom Žaklinom u predsedničkoj koloni, ispalio Li Harvi Osvald.

U osnovi sumnji leži činjenica da je Kenedi bio informisan da mu u Teksasu život ugrožavaju kako desničari, tako i prokubanski aktivisti, ali da je on ipak insistirao da krov njegovog automobila bude spušten. Prema zvaničnoj verziji, Harvi Li Osvald, bivši američki marinac, koga istraga povezuje sa Kubanskom tajnom službom, iskusan snajperista, školovan u SSSR, zaposlio se u skladištu školskog inventara u Dalasu, gde je tog dana kao jedina osoba koja je ušla u skladište, uneo pušku i snajper.

Kad je doček predsednika počeo, Osvald je, prema toj verziji, napunio šaržer puške sa tri metka. Prvi je promašio automobil i izazvao šok u masi, a TV kamere, koje su događaj prenosile uživo su počele da traže odakle pucanj dolazi. Svega nekoliko sekundi kasnije, Osvald je ponovo ispalio hitac koji je Kenedija pogodio ispod potiljka i izašao kroz gušu, povredivši dušnik. Trećim hicem ga je pogodio u potiljak, raznevši deo lobanje i velikog mozga. Kenedi je preminuo na putu za bolnicu. Uhapšenog Osvalda je ubrzo, ljut zbog ubistva predsednika, ubio lokalni vlasnik noćnog kluba Džek Rubi.

HOLIVUD TEORIJE zavere, zvanično opovrgnute, našle su utočište i u Holivudu. Najviše buke je podigao film Olivera Stouna "DžFK",ali nijedna verzija nije uspela da iscrpe misteriju koja već 50 godina obavija atentat na Kenedija.

Sa ovom verzijom samo se u prvom trenutku složila većina američke javnosti. Ali, od prvog Galupovog istraživanja 1966, pa do danas, rastao je broj sumnjičavih, što je otvorilo vrata brojnim teorijama zavere, od kojih nijedna nije dokazana.

U pitanje je dovedeno sve, od broja atentatora, preko oružja, broja pucnjeva, mesta odakle se gađalo, do dokaza, iskaza svedoka i, iznad svega, sumnji ko stoji iza ubistva. I pre objave izveštaja Vorenove komisije koja je zaključila da je Osvald delovao sam, pojavilo se nekoliko knjiga koje su tvrdile suprotno. Poslednja, "Čovek koji je ubio Kenedija" Ričarda Stouna republikanskog stratega, nekadašnjeg saradnika američkog predsednika Ričarda Niksona, pridružiće se 1. oktobra onima koji tvrde da je tadašnji potpredsedik SAD Lindon Džonson, povezan sa Osvaldovim ubicom, Rubijem, bio zapravo organizator ubistva.

Mnoge teorije slažu se u verovanju da Osvald nije delovao sam, ali razlikuju se u tvrdnjama ko je organizator ubistva. Uverenje da iza ubistva stoji mafija zasniva se na motivu osvete kriminalaca zato što im je Kenedi, sa bratom Robertom, objavio rat, kao i zato što je bio "mek" sa Fidelom Kastrom zbog čega su mafijaši izgubili dobit od kubanskih kasina.

Nasuport tome, drugi tvrde da kubanski lider Fidel Kastro stoji iza atentata zbog osvete za invaziju u Zalivu svinja i višestrukih pokušaja CIA da ga likvidira. Treći, koji takođe atentat povezuju sa invazijom 1961. godine, uvereni su da iza ubistva kubanske grupe, stoje protivnici Kastra, nezadovoljni što je napad traljavo izveden.

Deo teoretičara zavere veruje da je Kenediju glave došao vojnoindustrijski kompleks koji je, za razliku od njega, želeo da produži Vijetnamski rat. Desničarima je omiljena teorija prema kojoj je Kenedi ubijen jer je nameravao da "zauzda" Federalne rezerve i štampanje novca poveri Ministarstvu finansija.

Na Bliskom Istoku rođena je teorija da je cionistički agent ubio Kenedija zbog njegovog protivljenja izraelskom nuklearnom programu. U SAD se postavilo pitanje uloge Tajne službe, zbog navodnih propusta u zaštiti predsednika, ali i "vlade iz senke" koja je uključivala bogate industrijalce i desničarske političare, nezadovoljne Kenedijevom politikom.

ZNAK HLADNOG RATA

ONI koji veruju da iza napada stoji CIA, tvrde da su se agenti udružili sa desničarima nezadovoljnim Kenedijem. U špijunsku verziju, samo sa drugim hladnoratovskim predznakom, veruju oni koji atentat povezuju sa Osvaldovim boravkom u SSSR i tvrde da ga je KGB "programirao" za ubistvo. Vorenova komisija je tvrdila da Sovjetski Savez nema udela u atentatu.