POLITIČKI analitičar iz Vašingtona Stiven Mejer ocenio je da ambasadori SAD u zemljama Balkana vide sebe kao neku vrstu “imperijalnog izaslanika” koji ima “od Boga pravo” da interveniše u svakom aspektu balkanske politike, ekonomije i društva, po čemu se ne razlikuje ni ambasador te zemlje u BiH.

Mejer, penzionisani profesor Univerziteta za nacionalnu odbranu i bivši službenik CIA za Balkan, smatra da ambasador SAD Sarajevu Patrik Mun prečesto pokušava da utiče na BiH i njene lidere kada je reč o suštinskim pitanjima “u kojima ima malo stručnosti i koja sa pravom treba da budu ostavljena volji lidera i naroda BiH”.

Mejer se pita s kojim pravom Mun osuđuje nacionalizam u BiH, posebno kada su, kako smatra, SAD među najnacionalističkijim zemljama.

UPLETENOST U IZBORE - VEOMA često ambasadori su duboko i intimno uključeni u unutrašnje poslove zemalja u kojima su postavljeni. To se posebno odnosi na američke ambasadore, naročito na Balkanu - kaže Mejer i dodaje da su se neki američki ambasadori u regionu čak mešali i u izbore u zemljama u kojima su postavljeni.

- S kojim pravom on savetuje BiH kako da poboljša svoju bezbednost, posebno kada tragedije kao ona u školi Sendi Huk dovode u pitanje američke standarde bezbednosti? Možda je BiH potrebna vojska, a možda i ne - to nije na njemu da kaže - tvrdi Mejer.

S kojim pravom, pita se Mejer, Mun insistira da BiH treba da bude članica NATO, “organizacije koja je nadživela svoju korisnost raspadom SSSR-a - ugrožava živote ljudi iz BiH u Iraku i Avganistanu”.

Mejer smatra da američki ambasadori “previše često, vođeni osećajem samoprecenjivanja, koje se zasniva na pretpostavci da biti američki diplomata automatski daje pravo da te osobe uvek znaju šta je najbolje”, veruju da sede “kod nogu Boga”.