DUGI nesporazum Švajcaraca, osetljivih na ugrožavanje diskrecije svojih bankarskih klijenata, i Nemaca, upornih da se obračunaju sa vlasnicima tajnih računa iz Nemačke koji izbegavaju porez, pretočen je u sporazum o pooštravanju izbegavanja oporezivanja. Švajcarci procenjuju da bi sporazum Nemcima trebalo da slije u kasu oko dve milijarde evra, Berlin očekuje deset, dok kritičari tvrde da je dogovor - prepun rupa.

Dogovorom se vlasnicima tajnih računa iz Nemačke omogućava da izbegnu kažnjavanje jednokratnom uplatom koja iznosi između 21 i 41 odsto vrednosti sredstava na raučunima u Švajcarskoj. Sa svoje strane, Švajcarci bi trebalo da izračunaju sumu i pošalju je Nemcima, kojima se omogućava nešto veći, ali ne i potpun uvid u detalje računa.

Veo tajne koji i dalje provejava, unosi pometnju u procene kolikim (poreskim) plodom će da urodi, što je u Nemačkoj izazvalo polemiku i dovelo u pitanje usvajanje dogovora. Nemčkoj kancelarki Angeli Merkel i dalje nedostaje pristanak država na čijem čelu su opozicione Socijaldemokrate.

KAJMANSKA OSTRVA BIVŠI bankar švajcarske banke Julijus Bajer Rudolf Elmer najpoznatiji je "provalnik" u tajne račune. On je pre tri godine "Vikiliksu" objavio detalje o klijentima koji koriste njegovu banku da bi izbegli oporezivanje kod kuće. Elmer, koji je nedavno otpušten iz švajcarskog istražnog zatvora zbog povrede zakona o tajnosti podataka banke, vodio je ekspozituru ove švajcarske banke na Kajmanskim ostrvima sve dok nije otpušten 2002. Banka Julijus Bajer je negirala da je ekspozitura na ostrvima korišćena za utaju poreza, tvrdeći da je Elmer potegao pitanje jer je nezadovoljan otpremninom.

- Suština problema je nerešena, oni koji izbegavaju porez izbeći će kažnjavanje - tvrdi lider Socijaldemokrata Zigmar Gabriel, i uočava da "varalice" imaju dovoljno vremena da prebace sredstva u druge poreske rajeve.

Švajcarska, dugo na udaru stranih vlada da isporuči podatke o vlasnicima tajnih računa, pokušava da se otrgne imidžu "raja" za begunce od poreza, ali insistira na tome da neće dozvoliti automatsko otkrivanje podataka o stranim vlasnicima računa.

Sporazumi su potpisani sa Nemačkom i Britanijom. Sjedinjene Države su nastupile agresivnije, zadavši udarce nekolicini švajcarskih banaka. Posle "proboja" u slučaju USB banke, koja je platila globu od 780 miliona dolara i bila prinuđena da SAD isporuči podatke o gotovo četiri i po hiljade klijenata, u toku su procesi protiv još njih 11. Prošlog meseca najstarija švajcarska banka "Vegelin" je objavila da prodaje najveći deo poslova, pošto su SAD u nju uprle prstom zbog pomoći američkim klijentima da skriju više od milijardu dolara od poreskih vlasti.