DAN posle ubistva najtraženijeg svetskog teroriste Osame bin Ladena predsednik Pakistana Asif Ali Zardari otkriva da su bezbednosne snage njegove zemlje bile izvan američke operacije ubistva vođe Al kaide, koja se odvijala nedaleko od prestonice Islamabada. Operaciju pod kodnim imenom “Džeronimo”, međutim, uživo je, putem video-ekrana, u Vašingtonu pratio predsednik SAD Barak Obama sa čitavim timom za nacionalnu bezbednost.

Dok je predsednik Pakistana u kolumni “Vašington posta” kategorički negirao da su pakistanske bezbednosne snage skrivale Osamu bin Ladena, dnevnik “Njujork tajms” je opisivao atmosferu u kriznom štabu Bele kuće tokom akcije likvidacije.

Ceo tim je na video-ekranu posmatrao direktora CIA Leona Panetu, koji je tumačio razvoj događaja u Pakistanu zahvaljujući kameri prikačenoj na šlem jednog od marinaca. Obama je imao “zaleđeno lice”, dok je potpredsednik Džozef Bajden prebirao brojanice, navodi list:

- Stigli smo do mete... Ugledali smo Džeronima... Neprijatelj ubijen u akciji - prenosio je, s kratkim pauzama, Paneta.

Posle nekoliko trenutaka tišine, Obama je uzviknuo:

- Gotov je!

Potraga za Bin Ladenom je, prema pisanju ovog dnevnika, počela prošlog jula, kada je grupa Pakistanaca, koja radi za CIA, zapisala registarski broj belog džipa za čijim volanom je bio Osamin kurir. Tada su počeli da ga prate, da bi ih trag doveo do luksuznog skrovišta opasanog zidinama, oko 60 kilometara od pakistanske prestonice. Osam meseci kasnije, 79 američkih komandosa u četiri helikoptera našlo se na licu mesta, da izvede operaciju “Džeronimo”. Bin Laden je upucan u čelo, prebačen u helikopter, pa na američki nosač aviona, i potom sahranjen u moru.

Tok operacije "Džeronimo" možete pogledati OVDE
Administracija SAD bila je, navodno, podeljena oko načina izvođenja operacije. Razmatrana je mogućnost bombardovanja kuće, što bi umanjilo rizik operacije. Ali, predsednik Obama je bio protiv ove opcije, smatrajući da bi se time načinila mnogo veća šteta, a bilo bi teže utvrditi i da li je Bin Laden pogođen.

Sada, međutim, upravo dokazi da je Osama bin Laden zaista ubijen postaju glavna tema. Pitanje objavljivanja fotografija mrtvog Osame bin Ladena izaziva tenzije u američkom Kongresu. Predsednik senatskog odbora za unutrašnju bezbednost, demokrata iz Konektikata Džo Liberman, i njegova republikanska koleginica Suzan Kolins iz Mejna tvrde da bi bilo neophodno objaviti fotografije, kao dokaz da je ubijeni i u Arapskom moru sahranjeni čovek zaista Bin Laden.

Obamina administracija, koja tvrdi da je identifikovala telo fotografskom i metodom DNK analize, saopštava da razmatra objavljivanje fotografija. Na Kapitol hilu, međutim, predsednik odbora za obaveštajne službe Majk Rodžers, republikanac iz Mičigena, smatra da bi objavljivanje slike ubijenog lidera Al kaide moglo da izazove revolt u muslimanskom svetu.

Dok polemika traje, tenzije rastu na liniji Vašington - Islamabad. Vašington sumnja da Pakistanci podržavaju ekstremiste u Avganistanu, dok Pakistan ne odobrava napade američkih bespilotnih letelica i špijunske aktivnosti na svojoj teritoriji. Sumnje koje su izneli pojedini američki zvaničnici i drugi kritičari da je Pakistan neiskren saveznik u borbi protiv terorizma mogle bi dodatno da pogoršaju odnose Islambada i Vašingtona, u kritičnom trenutku za rat u Avganistanu.

Što se ovog ratišta tiče, Dejvid Kameron, premijer Britanije, glavnog sveznika SAD u avganistanskom ratu, izjavio je da ubistvo Osame bin Ladena neće nužno dovesti do bržeg povlačenja stranih trupa iz Avganistana.

- Bin Ladenova smrt je pozitivan događaj, ali neće nužno promeniti te rokove - rekao je Kameron Bi-Bi-Siju.

Američke snage i NATO planiraju da se povuku iz Avganistana do kraja 2014. godine. SAD, koje imaju gotovo 100.000 vojnika u toj zemlji, planiraju da počnu povlačenje dela snaga u julu. Prema Kameronu, saveznici treba da iskoriste razvoj događaja kako bi ubedili talibane da prekinu nasilje i da počnu pregovore, kako bi postali učesnik na regularnoj političkoj sceni.

- Saveznici treba da iskoriste ovu priliku da saopšte talibanima da je sada trenutak da se odvoje od Osame bin Ladena i Al kaide - rekao je britanski premijer.

Situacija na terenu, međutim, ne svedoči o pozitivnim reakcijama na ovu preporuku. Glavni ogranak talibana u Pakistanu obećao je da će se osvetiti za Bin Ladenovu smrt i da će napasti “vlade SAD i Pakistana i njihove snage bezbednosti”. Osnivač jedne od najvećih islamističkih militantnih grupa u Pakistanu - Laškar-e-Taibe, Hafiz Mohamad Said, poručio je muslimanima da smrt Bin Ladena treba da ih osnaži.

Više stotina ljudi je izašlo na ulice u jugozapadnom gradu Keta, u blizini granice sa Avganistanom, kako bi odalo poštu Bin Ladenu i protestovalo protiv SAD, spaljujući američku zastavu. Pakistan je pojačao mere bezbednosti u većim gradovima, diplomatskim ispostavama i oko mesta na kojem je vođa Al kaide ubijen u Abotabadu.

SAD su istovremeno zatvorile za javnost svoju ambasadu i tri konzulata u Pakistanu usred strahovanja od osvetničkih akcija. Stejt department je upozorio američke državljane koji nameravaju da putuju ili koji se nalaze van zemlje da budu na oprezu zbog moguće odmazde.


AL KUVAJTI ODAO OSAMU

KURIR, koji je odveo američke specijalce do skrovišta Osame bin Ladena, bio je kompjuterski ekspert Al kaide, koji je trenirao tim operativaca za izvođenje napada na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. godine - navodi se u poverljivim depešama SAD objavljenim na sajtu “Vikiliks”, prenosi britanski “Telegraf”. Američki špijuni su, navodi se, tokom protekle dve godine nadgledali kurira poznatog kao Abu Ahmed al Kuvajti, pošto su pre četiri godine saznali njegovo ime. Njegov telefonski poziv iz 2010. godine odveo je, a da on toga nije ni bio svestan, Amerikance na prag najtraženijeg teroriste. Sudeći prema procurelim depešama, Al Kuvajti je bio uz Bin Ladena od 2001. godine, kada on iščezava iz avganistanskih planina Tora Bora, pa sve do smrti. Obojicu su istog dana ubili američki specijalci. Amerikanci su za kurirovo ime, kaže se, saznali od zatvorenika u Gvantanamu Muhameda Mani al Katanija, 20. otmičara aviona u terorističkom napadu na SAD.