UMESTO da se spremaju za novi policijski čas, desetine hiljada građana Kaira izašli su u ponedeljak na ulicu i, pod hukom vojnih helikoptera koji su nadletali prestonicu, pozvali naciju na generalni štrajk. Za utorak, protivnici predsednika Mubaraka planiraju veliki marš, a njihova želja je da im se pridruži - milion sunarodnika.

U zemlji je u ponedeljak imenovana nova vlada, s novim ministrima unutrašnjih poslova i finansija, dok su ostali članovi kabineta ostali isti. Predsednik Mubarak poručio je, u pismu premijeru Ahmedu Šafiku, da očekuje da će ta vlada zadržati subvencije, kontrolisati inflaciju i obezbediti nova radna mesta.

Od vas tražim da vratite poverenje u našu ekonomiju. Verujem u vašu sposobnost da primenite ekonomsku politiku koja odražava najveću zabrinutost za patnje naroda”, naveo je Mubarak.

On je za novog šefa tajne službe imenovao generala Murada Movafija, bivšeg guvernera regiona Sinaj, pošto je dosadašnji direktor obaveštajne agencije Omar Sulejman u subotu položio zakletvu za potpredsednika države. Ovaj čovek retko se pojavljivao u javnosti, ali je uvek bio tu za državu kada je trebalo obaviti neki težak i delikatan posao. U mesecima koji su prethodili neredima, pominjan je, uvek nezvanično, kao mogući naslednik vremešnog Hosnija Mubaraka - uz njegovog mlađeg sina Gamala, koji sada teško da može da razmišlja o državničkoj karijeri.

Na ulicama Kaira u ponedeljak su se pojavili policija i služba za odnošenje smeća, a stanice metroa su ponovo otvorene. Banke, škole i berza već drugi dan su bile zatvorene i najavljeno je da ni u sredu neće raditi.

Arheolozi su saopštili da su pljačkaši ukrali ili oštetili veliki broj drevnih eksponata, i to ne samo u Egipatskom muzeju na uzavrelom kairskom Trgu tahrir. Opljačkano je skladište muzeja Kantara kod Ismailije sa oko 3.000 umetničkih predmeta iz rimskog i vizantijskog doba. Neke od starina pronašla je izraelska vojska na Sinaju tokom rata sa Egiptom 1967. godine i tek nedavno ih je vratila Egiptu.

Opoziciona grupa koju mnogi smatraju najvećom, Muslimanska braća, saopštila je da planira da oformi odbor za pregovore s vojskom, u čijim bi redovima bio Muhamed el Baradej, bivši generalni sekretar Međunarodne agencije za atomsku energiju i pobornik promena. Iz Baradejevog okruženja je, međutim, demantovano da je on dobio bilo kakav sličan predlog.

Muslimanska braća zalažu se za pretvaranje Egipta u islamsku državu. Njihove “kolege” islamisti iz Jordana u ponedeljak su saopštili da su započeli dijalog sa državom, i istakli da, za razliku od situacije u Egiptu, opozicija u kraljevini ne teži promenama režima. A, predsednik Sirije, takođe sekularne države, Bašar el Asad ocenio je da protesti u Tunisu i Egiptu otvaraju novu eru u arapskom svetu, ali da nema šanse da se takve političke promene prošire na njegovu zemlju.

U intervjuu “Vol strit žurnalu”, on je rekao da je Sirija stabilna, iako ima “teže uslove” nego ostatak arapskog sveta. Sugerisao je da će pritisak naroda sa kojim će se on suočiti da uvede reforme biti manji nego onaj kojem je bio izložen Mubarak, jer Sirija nema bliske diplomatske odnose sa SAD i Izraelom.

Neki politički komentatori su, naime, nagoveštavali da bi Sirija mogla da se suoči s “istim silama” kao Egipat, jer obe zemlje vladaju kroz vanredne zakone i postoji akutni jaz između bogatih i siromašnih, korupcija je široko rasprostranjena, dok nezaposlenost dostiže najmanje 20 procenata.

*****

AMERIKA POD STRESOM

EGIPAT je jedna od onih zemalja čija unutrašnja politika ne utiče samo na njene građane. Ugrađujući aktuelna dešavanja u Egiptu u istorijski kontekst, analiza privatne američke agencije “Stratfor” podseća da su promene u zemlji na Nilu bile jasan signal na međunarodnoj pozornici. Kada je Egipat postao prosovjetska naserovska država, svet je izgledao drugačije nego pre Nasera. Kada je Sadat promenio svoju spoljnu politiku, svet se menjao zajedno sa njom. Sada bi radikalizacija Egipta, procenjuje “Stratfor”, predstavljala “stratešku katastrofu” za Sjedinjene Države, gubitak za Izrael, čak bi to bila loša vest i za Iran.

POVLAČE SE I MAKEDONCI DRŽAVLJANI Makedonije, njih 34, se iz Egipta organizovano vraća u domovinu, ali nijedan od njih nije turista već je reč o ljudima koji u Egiptu žive i rade. Povratak će se obaviti u saradnji sa Ambasadom BiH u Kairu, pa će državljani obe zemlje putovati zajedničkim čarter letom do Skoplja ili Sarajeva. Inače, u Skoplju nemaju evidenciju broja državljana Makedonije koji žive i rade u Egiptu, a nema ni tačnih podataka o eventualnom broju turista iz Makedonije koji su zatečeni u Egiptu. U Ambasadi BiH u Kairu saopštavaju da u nemirima u Egiptu nije povređen niko od njihovih državljana. (M. S.)

- Egipat je centar gravitacije arapskog sveta. Islamizacija Egipta ne bi samo promenila dinamiku arapskog sveta, već i američku strategiju od kraja arapsko-izraelskog rata 1973. godine. Sadatova odluka da prekine savez sa Sovjetima i formira ga sa SAD, podrila je sovjetsku poziciju u Mediteranu i arapskom svetu i u velikoj meri ojačala Ameriku. Podrška egipatske obaveštajne službe posle 11. septembra bila je od kritičnog značaja za blokiranje i podrivanje Al Kaide. Ukoliko Egipat prekine tu saradnju, ili postane neprijateljski nastrojen, SAD bi bile značajno uzdrmane - navodi se.

Veliki gubitnik bi, dodaje se, bio i Izrael, čija se nacionalna bezbednost oslanjala na sporazum sa Egiptom.

- Demilitarizacija Sinaja ne samo da je zaštitila izraelski južni front, već je značila da se opstanak Izraela više ne dovodi u pitanje. Izrael je vodio tri rata, 1948, 1967. i 1973. godine, i uvek je njegov opstanak bio u pitanju. Pretnja je uvek stizala od Egipta. Bez Egipta, nikakva koalicija snaga ne može da predstavlja pretnju Izraelu - ističe se.

Za Iran, radikalizacija Egipta, smatra “Stratfor”, značila bi neprijatnu konkurenciju. Iran bi, dodaje se, mogao da bude zadovoljan islamističkim Egiptom, kao saveznikom, ali to bi, procenjuje se, teško bilo obezbediti.

Scenario od koga zaziru SAD, Izrael, potencijalno i Iran, ostvaruje se, smatra “Stratfor”, u slučaju da “Muslimanska braća” postanu dominantna politička snaga u Egiptu. S druge strane, ukoliko pobedi prozapadna demokratska frakcija, ili na vlasti ostane vojni režim, aktuelni geopolitički aranžmani, procenjuje se, ostaju nepromenjeni.

- Ako režim odluči da zaigra na islamsku kartu, situacija bi mogla da se razvije na isti način kao sa “Muslimanskom braćom”. Mada je teško zamisliti, moglo bi da dođe do saveza sa “Muslimanskom braćom”, kako bi se režim stabilizovao. Čudne stvari se događaju - zaključuje se.