PARIZ
OD STALNOG DOPISNIKA

GLAVNI sastojak sirotinjskog banketa zavadio je ovih dana Evropu i izazvao buru negodovanja među političarima i u ekološkom svetu. Razlog za zabrinutost je odluka Evropske komisije da dozvoli uzgajanje genetski modifikovanog krompira.
Vreba li to, krompiruša, iz tanjira? Nedavna odluka Brisela odnosi se isključio na industrijsku kulturu, ali se mnogi pribojavaju da će „prepravljeni“ krompirlako, posle toga, naći put do trpeze.
„Amflora“, kako je zvanično ime novom krompiru, namenjena je, pre svega, za proizvodnju papira. Služiće, međutim, čak, i za izradu tekstila i - betona! „Popravljeni“ krompir omogućava veliku proizvodnju amidona, a jedno istraživanje je pokazalo da dodavanje ovog sastojka u beton produžava vreme njegovog stezanja što omogućava lakši rad, a zatim ojačava otpornost na mehaničke udare...
Amidon je sastojak koji se u hemijskoj industriji koristi i u proizvodnji lepka, biorazgradive plastike i bioetanola. Ali, upotrebljava se i u farmaceutskoj industriji, kozmetici, industriji pića, slatkiša, peciva... Postoje sumnje da bi „amflora“ mogla delom da završi i kao stočna hrana.
Odluka Evropske komisije je zasnovana na zaključku Evropske agencije za bezbednost hrane, prema kojoj „amflora“ ne predstavlja problem za zdravlje, a da je, istovremeno, tehnološka inovacija koja doprinosi ekonomičnosti, uštedi energije, vode i petrohemijskih supstanci.
Mnogi glasovi su se digli u Evropi da bi, istovremeno, izrazili sumnju u nezavisnost Evropske agencije i njene naučne metode.
Da bi bio toliko koristan, novi krompir u sebi nosi izmenjeni gen otporan naročito na antibiotike, koji se koriste u borbi protiv tuberkuloze. Ekolozi skreću pažnju da je odluka EK, zbog toga, protivzakonita, jer paragrafi iz 2001. godine upravo zabranjuju modifikovane gene otporne na antibiotike koji mogu da predstavljaju problem za zdravlje čoveka i okolinu.
Uz to, postoji sumnja da, kada se započne gajenje „amflore“, više neće moći da se kontroliše širenje novog gena, kroz prirodu, mešanjem na polju, sa drugim kulturama namenjenim ljudskoj ishrani.
Francuska državna sekretarka za ekologiju Šantal Žuano je javno izrazila sumnju u ekspertizu Evropske agencije za bezbednost hrane, istakavši da su njihovi zaključci „parcijalni“, i poručila da je, jednostavno, ne prihvata.
Nije tajna da preduzeća za biotehnologiju regrutuju svoje stručnjake baš među nekim članovima Evropske agnecije za bezbednost hrane, kojima, ovi, paradoksalno, izdaju odobrenja za rad.
Genetski izmenjeni krompir podelio je Evropu. Italija, Belgija, Austrija i Francuska su odbile da ga gaje, dok su, s druge strane, Nemačka, Švedska, Holandija i Češka Republika već poručile da će prihvatiti „amfloru“.
Zabrinutost raste, ako se zna da će, uskoro, tri nove genetski modifikovane vrste kukuruza, različitih proizvođača, dobiti zeleno svetlo.
Evropska komisija je 1998. godine odobrila gajenje američkog genetski izmenjenog kukuruza „mon 810“, ali su to odbile Francuska, Nemačka, Grčka, Poljska, Austrija, Mađarska i Luksemburg. Ministri za čovekovu okolinu EU su pre dve godine zatražili od komisije da vodi više računa kada izdaje dozvole za gajenje sličnih kultura, ali njihov zahtev nije naišao na značajniji odjek.
Novi krompir „amfloru“ projektovala je čuvena nemačka hemijska kompanija BASF! Ista firma namerava da uskoro započne istraživanja i na kukuruzu, soji, pamuku i pirinču. Mnogi se sada pitaju, hoćemo li, zahvaljujući tehnološkom napretku, uskoro za trpezom, na primer, imati lazanje iz laboratorije nekog svetski poznatog koncerna naftne industrije...

DEVEDESET ODSTO U AMERICI
ČETRNAEST miliona poljoprivrednika gaji genetski modifikovane biljke na 134 miliona hektara u svetu. Polovina ovih polja nalazi se u SAD, a gotovo 90 odsto na američkom kontinentu. Zbog izraženog protivljenja javnosti, u Evropi se gaje na manje od 95.000 hektara.
SAD imaju 64 miliona hektara pod genetski modifikovanim kulturama, Brazil 21,4, Argentina 21,3, Indija 8,4, Kanada 8,2, Kina 3,7, Paragvaj 2,2 i Južna Afrika 2,1 milion. Slede, zatim, Urugvaj, Bolivija, Filipini, Australija, Burkina Faso, Meksiko, Čile, Kolumbija, Honduras...
U EU, prošle godine površina na kojima se gaje ove kulture je smanjena za 12 odsto. Jedini dozvoljen je kukuruz. Uzgaja ga šest zemalja. Daleko najviše Španija (76.000), zatim Portugal (5.000), Češka (6.480), Rumunija (3.000), Poljska (3.000) i Slovačka (875).