MOSKVA
OD STALNOG DOPISNIKA

NOVA odbrambena stragija Rusije kao glavnu opasnost za bezbednost zemlje definiše “politiku niza vodećih zemalja usmerenu ka dostizanju prednosti u vojnoj sferi” - pre svega, u strateškim atomskim snagama i u visokoj vojnoj tehnologiji. Kao posebni rizici ističu se (američki) globalni sistem protivraketne odbrane i militarizacija svemira.
Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev potpisao je ukaz o strategiji nacionalne bezbednosti Ruske Federacije do 2020. godine. Dosad važeća Strategija doneta je 1997. godine, i, prema oceni Medvedeva, uveliko je zastarela. Na novoj odbrambenoj koncepciji ubrzano se radilo posle prošlogodišnjeg rata u Gruziji.
“U uslovima konkurentske borbe za prirodna bogatstva nisu isključena rešenja koja uključuju primenu vojne sile. Moguće je da se naruši postojeći balans snaga u blizini ruskih granica i njenih saveznika”, navodi se u ovom dokumentu.
Temelj nacionalne bezbednosti, prema ovoj strategiji, čini “kratkoročni, srednjoročni i dugoročni stabilni razvoj Rusije”. To podrazumeva jačanje industrije visokih tehnologija, ali i životnog standarda građana.
Glavni zadatak jačanja nacionalne odbrane jeste prelazak na kvalitetno nove oblike oružanih snaga, uz očuvanje potencijala strateških atomskih snaga.
U novoj strategiji ističe se težnja Rusije da gradi partnerstvo sa SAD. Na spisku prioriteta su postizanje novih sporazuma o razoružanju i kontroli širenja oružja, jačanje saradnje u borbi protiv terorizma i u rešavanju regionalnih konflikata.
Rusija će činiti sve da, “na nivou najmanje potrošnje”, održava paritet sa SAD u oblasti strateškog ofanzivnog oružja u uslovima razmeštanja američkog protivraketnog štita.
Kada je reč o odnosima s NATO, širenje Alijanse ka ruskim granicama za Moskvu ostaje - neprihvatljivo. Moskva će, ipak, kako se ističe, voditi pragamatičnu spoljnu politiku, isključujući konfrontaciju i novu trku u naoružanju.

ELEMENTI BEZBEDNOSTI
STRATEGIJA navodi i kriterijume za ocenu stanja nacionalne bezbednosti zemlje, među kojima su i podaci o nezaposlenosti, visini prihoda, rastu cena, javnom dugu, stanju u zdravstvu, obrazovanju, kulturi... U ocenu nivoa bezbednosti ulazi, naravno, i nivo godišnjeg obnavljanja oružanih snaga.