VAŠINGTON - Blizu 10 odsto celokupne "ptičje populacije" suočeno je sa istrebljenjem do kraja ovog veka, a više od 15 odsto nalazi se već na ivici nestanka.
Jedno istraživanje upozorava da bi nestanak mnogih vrsta pernatih žitelja naše planete imalo nesagledive posledice na životnu sredinu, poljoprivredu i ljudsko društvo.
"Izuzetno važni procesi u ekosistemu, posebno raspadanje, oprašivanje i raznošenje semena, biće ozbiljno ugroženi kao rezultat istrebljivanja ptica", naglasio je Kagan Sekerdžioglu, naučnik iz Centra za očuvanje prirode američkog univerziteta Stanford.
Ova upozorenja Sekerdžioglua, ali i njegovih kolega iz raznih delova sveta, ubjavljena u izveštaju američke Nacionalne akademije nauka, došla su neposredno posle izveštaja Svetske unije za očuvanje prirode, u kome su izneti dramatični podaci o tome da će najmanje 12 odsto vrsta ptica biti istrebljeno u narednih nekoliko decenija.
Procene Stanford univerziteta zasnovane su na jednogodišnjem istraživanju i kompjuterskim procenama tri moguća scenarija.
Rezultat je predviđanje da će između 6 i 14 odsto vrsta ptica biti istrebljeno do 2100. godine, a daljih 700 do 2.500 vrsta biće suočeno sa nestankom.
"Ako se imaju na umu ubrzane promene klime, uništavanje prirodnog životnog okruženja i porast broja štetnih živih vrsta, može se očekivati da će proces nestajanja mnogih ptičjih vrsta trajati i u budućnosti", upozorio je Sekerdžioglu.
Takvi gubici, naglašavaju stručnjaci, imaće dramatične posledice. Poznato je da ptice oprašuju mnoge biljke, raznose seme s jedne lokacije na drugu i hrane se mnogim štetnim insektima koji napadaju biljke.
"Odsustvo oprašivanja i zaustavljanje raznošenja raznog semenja kao rezultat istrebljivanja ptica dovešće do nestanka biljnih vrsta koje zavise od ptica u oprašivanju i obnavljanja vrste prenošenjem semena", zaključili su stručnjaci.
To je posebno važno u Australiji, na Novom Zelandu i u oblasti Pacifika, gde je oprašivanje gotovo u celini zavisno od ptica.
Drugi problem mogao bi da se pojavi posle mogućeg istrebljivanja ptica koje se hrane ostacima uginule stoke i divljih životinja, jer one ne samo da se same hrane raspadnutim lešinama, već "dovode" i druge životinje i insekte koji dovršavaju "gozbu" i sprečavaju pojavljivanje bolesti zbog raspadnutih lešina.
Ptice se, takođe, hrane milionima insekata čime uspostavljaju prirodnu ranotežu, pa bi istrebljivanje mnogih ptičjih vrsta izazvalo nekontrolisano razmnožavanje štetnih insekata.