OLAKO odgovaranje na mejlove i otvaranje poruka s neproverenih adresa, građane i firme može skupo da košta. Naročito kada je reč o prividnim obaveštenjima od banaka, pristiglim sa lažnih adresa, koje se od pravih najčešće razlikuju u samo jednom slovu. S druge strane, i same banke su često na meti hakerskih napada, ali visok nivo bezbednosti, kako ističu u Udruženju banaka Srbije, obezbeđuje sigurnost podataka i imovine korisnika. Na pitanje da li je tačno da su banke proteklih dana pod žestokim hakerskim napadima, u Udruženju odgovaraju odrično.

- Povećan broj malicioznih mejlova, takozvane fišing poruke, koje se šalju sa lažnom adresom pošiljaoca, a navodno u ime neke od banaka koje posluju u našoj zemlji, primećen je u poslednjih nekoliko meseci. Tim povodom Udruženje banaka Srbije je, zajedno sa bankarskim CERT timom, svojevremeno izdalo odgovarajuće upozorenje i preporuku - ističu u Udruženju banaka Srbije. - Sa ovim napadima, koji su praktično postali uobičajeni, banke se nose uspešno zahvaljujući visokom nivou bezbednosti i uređenosti ove oblasti u bankarskom sistemu, usled čega su podaci građana i njihova imovina u bankama potpuno sigurni. U ovom trenutku ne primećujemo dodatni porast ovog trenda, pa ne možemo govoriti o "žestokim hakerskim napadima", posebno zato što nikakav problem na sistemskom nivou nije registrovan, niti nam je prijavljen.

U Regulatornoj agenciji za elektronske komunikacije i poštanske uslute RATEL objašnjavaju da "fišing" podrazumeva da korisnik dobije mejl za koji misli da je od neke poznate institucije, banke ili poznanika.

PROČITAJTE I: Kako se boriti protiv nelegalne trgovine na internetu?


- Ovde treba biti veoma obazriv i nikako ne ulaziti u komunikaciju i dalju prepisku - kaže Vladica Tintor, direktor RATEL-a. - Jer, čak i kada ne ostavite lične podatke koje mogu da vam traže u tom mejlu, ako odgovorite na njega, onda i vaš kompjuter može da postane izvor novih napada. Time rizikujete da se vaša IP adresa nađe na globalno poznatim crnim listama IP adresa sa kojih dolazi nedozvoljeni sadržaj.

DIGITALNA HIGIJENA - Digitalna higijena je izuzetno važna. To znači da, kao što redovno peremo ruke, redovno ažuriramo svoju antivirus zaštitu, koristimo lozinke koje su kreirane na određeni način, bez obzira na to da li uslugama pristupamo pomoću mobilnog telefona ili računara. I da pažljivo čitamo mejlove i ne odgovaramo na one za koje sumnjamo da ne dolaze sa poznatog izvora - ističe Vladica Tintor, direktor RATEL-a.

Elektronske poruke, na koje je Udruženje banaka Srbije upozoravalo još u februaru, šalju se sa lažnom adresom pošiljaoca, a navodno u ime neke od banaka koje posluju u našoj zemlji. Ti mejlovi naizgled deluju uobičajeno i sadrže standardne poruke i obaveštenja, sa ciljem da se korisnik obmane i da otvori zaražen prilog koji se u poruci nalazi.

Neke od lažnih poruka imale su formu obaveštenja o navodnom deviznom prilivu, dostavljanju izvoda, dnevnih izveštaja, dok su se u prilogu poruka nalazili zaraženi fajlovi sa ekstenzijama .pdf, .iso, .zip. Poruke se šalju najčešće nasumično na veliki broj elektronskih adresa, često i korisnicima koji nemaju račune u bankama čija se imena zloupotrebljavaju u porukama.


NE OTVARATI I IGNORISATI

UDRUŽENjE banaka Srbije ponovo preporučuje građanima da najpre obrate pažnju na adresu sa koje poruka stiže, uvidom u adresu pošiljaoca. Savet je, takođe, da ne otvaraju poruke navodno upućene iz banaka u kojima nemaju otvorene račune, odnosno da ne otvaraju priloge ili hiperlinkove koje takve poruke sadrže.