Na dugom spisku prirodnih lepota i planinskih vrhova koje je Miodrag Stanić (planinar iz Istočnog Sarajeva, član Planinarsko ekološko sportskog društva Runolist 05, član Gorske službe spašavanja Republike Srpske stanice Foča) obišao poslednjih deset godina svog avanturizma, jedna planina ga kaže svaki put uspeva nečim novim osvojiti i očarati iako bi se moglo reći da je doktorirao na svim njenim stazama. Reč je o Magliću - Dinarskoj planini čiji se najviši vrh nalazi u Crnoj Gori (2388mnv), a niži za 2 m i atraktivniji je Maglić (2386mnv) - najviši vrh BiH i RS.


Miodrag kaže da je mnogo dana proveo upravno na tom području, na stazama koje vode do vrhova i koje se spuštaju odozgo. - Često me pitaju: “Silaziš li ti ikako sa Maglića”? Mada, ja bih radije rekao da je celi taj venac planina u tom delu pogranične zone BiH i CG gde se nadovezuju Bioč, Maglić i Volujak ili u planinarskom svetu poznata skraćenica BMV, za mene poseban u svakom smislu. Nedavnim uvidom u svoju ličnu evedenciju odlazaka u planine, konstatovah da sam u poslednjih 10 godina na ovom delu proveo više od 100 dana, što je više od tri i po meseca u raznim vremenskim i godišnjim dobima.


Među planinarima koje je upoznao, a koji se penju na naše i svetske planine, krije se tajna da ih većinom vuče ljubav prema onom što imaju “naša-regionalna” područja.

PROČITAJTE JOŠ: Planinarenje u modi


- Naše planine su prelepe (mi planinari kada kažemo naše planine - 90% nas i dalje misli na planine okruženja tj. planine bivše Jugoslavije), naše planine su različite od “poznatih planina sveta”, a sa druge strane su iste kao te planine, kako? Vi u tim svetskim planinama imate samo zimu, a na našim planinama imamo 4 godišnja doba koja se razlikuju i koja donose tu lepotu sa svakom promenom, a iste su u zimskom periodu. Na našim planinama padne i po nekoliko metara snega, temperature iznose i do -30 Cᵒ, a sa vetrom budu i niže - to su temperature i ambijent svetskih planina i jedino što nam nedostaje jeste ta neka visina za kojom veliki broj njih trči, što je po meni neispravno, ali svako ima svoj motiv - kaže Miodrag.


Maglić;Foto: D.L.


Zapazio je da veliki broj planinara nikada nije u zimskim uslovima izašao na vrh Maglića ili na Zelenu glavu, a uputili su se, uz pomoć sponzora i uz tuđu organizaciju na neke tehničke ili netehničke vrhove u Alpima ili u svetu, što je za njega nelogično.


- Zimski uspon na bilo koji vrh u masivu BMV je prava avantura ili mini ekspedicija. Ja često kažem - prvo “udari” cepinom i derezom u svoje dvorište pa onda kreni vani. Nekada je u fudbalu važilo pravilo da dok ne napuniš 28 godina ne možeš da ideš igrati u inostranstvu u nekom klubu. Tako bih ja rekao za ovu našu aktivnost – dok se ne popneš na Maglić i Zelenu glavu zimi, nemaš pravo konkurisati u planinarskom društvu za odlazak na neki vrh u inostranstvo. Slično pravilo je nekada i bilo, ispenjati određene vrhove pa tek onda konkurisati za odlazak na neku ekspediciju srazmernu tome - pojašnjava naš sagovornik.

Maglić je kaže Miodrag vrh koji jednostavno mami - Osim što je najviši vrh. On ima i nešto u sebi, za mene lično magično. Samo ime mu kaže da je povezan sa maglom jer je veliki broj dana tokom godine vrh prekriven maglom.


Detalj sa zimskog uspona stazom sa Prijevora; Foto: D.L.


- Na sam vrh Maglića vodi 6 staza od kojih su četiri najčešće u upotrebi, dobro su markirane i obeležene, a druge dve su zarasle u bor krivulj, teško su prohodne i retko se koriste. Staze koje vode na vrh su: 1. Staza sa Trnovačkog jezera - najlakša staza i zimi i leti, 2. staza sa Lokve Dernečište ili Poštareva staza, 3. staza sa Prijevora- najteža i najzahtevnija staza leti, a posebno zimi, 4. staza iz Mratinja preko Presjeke (tu su još dve staze - preko Klekovih pleća i staza iz Mratinja preko katuna Podstubica i lednice koje se skoro ne koriste više). Dugi niz godina na Maglić sam izlazio svim stazama osim stazom iz Mratinja preko Presjeke. Od nekih 30 puta koliko sam bio na vrhu u raznim vremenskim i godišnjim dobima, danju i noću,(pet puta sam noćio na vrhu Maglića) najčešće sam išao stazom sa Prijevora. Duži vremenski period, više od dve godine sa dobrim drugom i prijateljem sa kojim volim da planinarim, Adnanom Adilovićem sam dogovarao da zajedno idemo stazom iz Mratinja. Obojici je prvi put odlazak tom stazom do vrha, a to odmah ima svoju draž, novi put, novi pređeli, nepoznanice. Plan nam je da dođemo u mesto Mratinje vozilom, a potom u toku dana sa kompletnom opremom za noćenje i boravak u planini, savladamo više od 1000m visinske razlike do Carevog dola koji je na oko 2050m n/v, gde planiramo noćiti u šatoru. Do polazne tačke stižemo 08.06.2019. oko 12h i kod ljubaznih domaćina Ćalasana ostavljamo vozilo, prepakujemo opremu i na uspon polazimo već u 13.00h. Po dosta sparnom i toplom vremenu sa teškim rančevima savladavamo ovu prilično fizički napornu stazu i visinsku razliku više od 1000 m. Po izlasku na raskršće staza na Presjeci dočekuje nas sneg. Tu se odvajaju staze. Prelepi pogled na okolne vrhove Bioča, Vrste, Gredelj, Kom, Bubreg, Veliki Vitao… Obojica volimo fotografisanje i snimanje tako da jedan deo puta i ne razgovaramo, samo se čuje zvuk kamere i fotoaparata. Sa Presjeke pa sve do Carevog dola staza je prekrivena snegom, iako je juni mesec snega u ovom delu planine ima u izobilju. Posle šest sati uspona, stižemo do izvora i mesta gde smo planirali provesti noć - Carev do. Postavljamo šator i veče provodimo u odmoru sa pogledom na Trnovačko jezero. Posle prespavane noći na iznad 2000m n/v, ujutro 09.06.2019. dočekuje nas maglovito i prohladno jutro, severni vetar ipak daje nadu da će rasterati maglu da bi nam omogućio lep uspon na sam vrh. Od Carevog dola do prvog vrha Maglića, Crnogorskog 2388 m n/v, prati nas promenljivo vreme, naizmenična smena magle i sunca, da bi pri samom izlasku na vrh, vetar rasterao maglu i poslao je u visine, a nama omogućio odličan pogled. Posle kratke pauze nastavljamo uspon i prema onom poznatijem Magliću - 2386m udaljenom svega dvadesetak minuta. Lep vedar dan posle maglovitog jutra još jednom je potvrdio zašto je ova planina tako “maglična” i nepredvidiva. Na vrh izlazimo oko 10h i uživamo u prelepom pogledu - kaže iskusni planinar.

PROČITAJTE JOŠ: Planinari "okupirali" Stolove

Ipak u planinarenju, nakon dostizanja cilja, sledi i vraćanje na startno mesto, ali taj povratak je pun emocija i novih neponovljivih doživljaja koji se sabiraju u dušu, dok se fotografije sabiraju u albume. - Kako neki pre mene rekoše – stići na vrh je samo pola puta, u svim drugim aktivnostima kada se dođe do “cilja” ide se u svlačionicu, samo u planinarstvu tek tada počinje drugo poluvreme i drugi deo voljenog puta, a to je povratak sa planine u dolinu. Često je to teži deo, motivacija je slabija, umor je veći,pa često dođe do neželjenih posledica u povratku. Mi dolazimo do našeg kampa, pakujemo opremu i nastavljamo u dolinu istim putem kojim smo se juče peli – kaže Stanić.


Pogled na Trnovačko jezero sa Carevog dola ; Foto: D.L.


Opet u oku oni divni vrhovi, prošarani snegom, istesani vremenskim neprilikama koje su ovde vidne. Posle dva dana boravka u planini silazimo do vozila fizički umorni, ali srećni i zadovoljni, ispunjeni jednim novim usponom, jednom novom stazom, jednim novim putem kojim smo izašli na Maglić - završava ovim opisom i rečima Miodrag svoju priču.