NAREDNE godine Republika Srpska kreće u izgradnju dela Koridora 5C, koji je njena obaveza. Radi se o 46 kilometara koji će prolaziti kroz Srpsku. Na proleće u punom kapacitetu otvaramo auto-put Banjaluka-Doboj, poznatiji kao "9. januar", a očekujemo i početak izgradnje mosta u Gradiški, koji je već godinama kočnica za auto-put Gradiška-Banjaluka - kaže u intervjuu, za "Novosti", Dušan Topić, direktor "Auto-puteva RS".

* Koliki obim posla očekuje Srpsku na Koridoru 5C?

- U planu je prvo da se radi šest kilometara i da spojimo auto-put Banjaluka-Doboj sa ulazom u Doboj. To su dve petlje. Predračunska vrednost projekta je oko 70 miliona evra. EBRD i druge evropske banke su zainteresovane za kreditiranje ovog projekta. Sledeće godine očekujemo i potpisivanje ugovora i početak radova. Jedino nas Zakon o akcizama može sprečiti.

* Zbog čega je zakon bitan?

- EBRD ima uslov - da Zakon o akcizama BiH mora biti usvojen, kako bi se dobili krediti. Takav je uslov postavljen i Federaciji BiH kad su potpisivali ugovore, pa će tako biti i za nas. Očekujem da se pitanje ovog zakona reši do sledeće godine, jer je Koridor 5C veoma bitan za Evropsku uniju.

* Kako teku pregovori sa kineskim investitorima?

- Pregovori sa nekoliko kineskih kompanija su veoma aktivni i blizu završetka. Reč je o milionskim projektima. Pregovaramo sa kineskim kompanijama za deonice koje nisu interesantne evropskim bankama, a jesu nama. To su deonice Banjaluka-Mlinište, Banjaluka-Prijedor i Vukosavlje-Brčko-Bijeljina.


NAPLATA PUTARINA
ZADOVOLjNI smo. Nemamo most u Gradišci i zbog toga trpimo na deonici Gradiška-Banjaluka. Očekujemo mnogo veću naplatu kad bude most izgrađen i kad se spoji auto-put Banjaluka-Doboj. Standarna putarina je 10 feninga po kilometru. Kad se pusti čitav auto-put Banjaluka-Doboj u funkciju, očekujem da putarina bude minimalno sedam maraka. Ispod toga se neće ići.

* Da li su Kinezi zainteresovani da uđu na ovo tržište?

- Kinezi su veoma ozbiljni. Malo je teško da se dođe do završetka dogovora, ali se ide u tom pravcu. Imamo u pozadini dosta lobiranja da Republika Srpska ne sklopi posao sa Kinezima, jer je veliki otpor i Evropske unije i Sarajeva da kineske kompanije dođu na ovo tržište. Nekima se očigledno ne sviđa kineski kapital u Srpskoj, a opet smetaju im i deonice koje želimo da gradimo. Ipak, veliki sam optimista da ćemo naredne godine početi radove na jednom od projekata koji dogovaramo sa Kinezima. Mislim da je najbliži tome projekat Banjaluka-Mlinište, odnosno Banjaluka - Mrkonjić Grad, u dužini od 60 kilometara. Samo da okončamo priču o mostu u Gradiški.

* Hoće li Srpska ići u izgradnju auto-puta Beograd-Sarajevo?

- Priča oko ovog auto-puta traje od poslednjih izbora u Srbiji. Iz najboljih namera je potegnuta, ali sada već odlazi u krajnost. Auto-put Beograd-Sarajevo lepo zvuči i puno znači. Republika Srpska već 15 godina u Prostornom planu ima tri pravca koja se mogu nazvati auto-put Beograd-Sarajevo. Među njima je i aktuelni pravac Sarajevo-Sokolac-Rogatica-Višegrad-Beograd. Poslednje tri godine mi radimo plansku i studijsku dokumentaciju za auto-put Beograd-Sarajevo i to pre nego što je počela politička priča. Uvek je bilo za te tri godine "natezanja" sa Federacijom BiH oko rute. To nije ništa novo. Pošto čitav put ide kroz RS, FBiH traži da se približi Orašju. Nažalost, iako smo bili na dobrom putu da sklopimo okvir za auto-put Beograd-Sarajevo, sad kad se politika umešala, vraćeni smo šest koraka unazad. Sada je ključan odgovor na pitanje: Šta to Turci nude za izgradnju auto-puta Beograd-Sarajevo? Spominje se kredit, ali još niko ne zna tačno o kakvom kreditu je reč. Kad iz Turske stignu konačni odgovori, znaćemo na čemu smo.




KOLATERALNA ŠTETA

* ZAŠTO most u Gradišci još nije izgrađen?

- Nije izgrađen jer je kolateralna šteta sukoba BiH i Hrvatske oko mosta na Pelješcu. Zbog ove svađe Sarajeva i Zagreba, trpi projekat u Gradišci. Ali, verujem da ćemo naredne godine započeti izgradnju. Prvo na proleće raspisujemo tender za izvođača radova, pa do kraja godine da se počne sa poslom. Ovde računamo na Evropsku komisiju koja Hrvatskoj daje 85 odsto nepovratnih sredstava za Pelješac, ali računamo i na Hrvatsku, da će oni izbalansirati oba projekta.