NA dvadesetak kilometara od Ribnika, u pomalo zabačenom selu Treskavac podno Dimitora, vreme kao da je stalo. Do istoimenog manastira vodi asfaltni put, a nadalje do centra sela hodi se oštećenim makadamskom kaldrmom. Ionako loš put prošle godine dodatno su oštetile obilne kiše i bujice. Duž puta vijuga bistra rečica Klupa, koja čini da ovaj krajolik izgleda bajkovito. I danas ovde imaju izreku “Idemo na Klupu, na vodu”, a vode ima napretek.

Selo Treskavac oduvek je bilo posebno jer su ga zvali “selo vodenica”. I danas ih ovde ima dvadesetak, a sve su izgrađene pre stotinak godina. U ovom kraju niko nikada nije kupovao ni brašno ni hleb. Svi meštani mleli su vlastito žito i pekli nadaleko čuveni domaći hleb. Tako je i danas. Nekada se ovde retko jeo beli hleb, ali je zato trpeza bila puna crnog, raženog, kukuruznog.

Ovde i kuće izgledaju kao da je vreme stalo. Tridesetak meštana i danas živi u drveno-kamenim kućama, koje se nisu mnogo menjale u odnosu na one od pre jednog veka. Imaju struje, imaju traktore i automobile, ali hrana je zdravija, kuće su nekadašnje, a i sve ostalo. Oni kažu: “Živimo sporije”. Ipak, meštani su najponosniji na svoje vodenice i na 104 izvora pitke vode. Ovde se svaka seoska kuća vodom napaja sa izvora.

- Ovo selo nadaleko je čuveno po našim vodenicama. Pokušavamo ih spasti od propadanja, a od dvadesetak tri su i danas u funkciji. Mi smo oduvek jeli hleb od našeg brašna. Para nije bilo, pa smo retko jeli beli hleb. I danas meljemo naše žito i pečemo domaći hleb. To se ne može ni sa čim meriti. Vazduh nam je čist, voda izvorska, sir i meso domaći, a obrazi rumeni - kaže meštanin sela Treskavac, Čedo Vujinović.

Zbog nadaleko čuvene lepote ovog sela i atraktivnih vodenica grupa entuzijasta, pod okriljem Ekološko-etnološkog pokreta “Dimitor - Previja”, pokušava da sačuva od propadanja autentičnost ovog sela.

Jedna od vodenica koje predstavljaju simbol Treskavca

U Treskavcu žele da stvore utočište i mesto za beg savremenog čoveka, izmučenog brigama, poslom, brzom hranom. Neretko, ovim stazama se susreću šetači koji dođu da udahnu svežeg vazduha i smiriti misli uz žubor Klupe. Klokot vode i meljava vodenica, uz pokoju pticu, jedini su zvuci koji se mogu čuti. Pored kuća širi se miris pečenog domaćeg hleba, koji je uz kajmak i kukuruznu puru, specijalitet ovog kraja. Mir je sve što Treskavac pruža, a meštani kažu, ono vreme od pre stotinu godina, imalo ga je mnogo više.

KAO ETNO SELO

- Pokušavamo da Treskavac pretvorimo u etno-selo, koje će upravo svojom autentičnošću, lepotom, netaknutom prirodom i prelepim vodenicama, privući turiste. Cilj nam je da Treskavac postane brend ovog kraja. Pokušavamo sačuvati svih dvadesetak vodenica, mnogi nam prepuštaju svoje stare, drvene, porodične kuće, kako bismo ih mi sačuvali. Za to su predviđeni smeštajni kapaciteti i nadamo se da će naše etno-selo zaživeti - kaže predsednica Ekološko-etnološkog pokreta “Dimitor - Previja”, Kosana Todorović.