BANjALUKA - Kao odgovor na planove za izgradnju pet malih hidroelektrana u Nacionalnom parku Sutjeska, grupa nevladinih organizacija, predvođenih Centrom za zaštitu životne sredine, koja je pre dve godine pokrenula kampanju pod nazivom "Bitka za Sutjesku", juriša na novi cilj - da se od Narodne skupštine RS traži donošenje zaključka da gradnja malih HE u Nacionalnom parku nije od javnog interesa.

Centar za zaštitu životne sredine upozorava da bi se gradnjom ovih HE na rekama Sutjeska i Hrčavka uništio najstariji nacionalni park u Bosni i Hercegovini, kao i Perućica, najočuvanija prašuma u Evropi. U tom smislu pokrenuta je i peticija koja se sprovodi na 12 lokacija u Srpskoj - u Banjaluci, Foči, Prijedoru, Prnjavoru, Novom Gradu, Bijeljini, Doboju, Čelincu, Gradiški, Mrkonjić Gradu, Zelenkovcu i Loparu, u cilju prikupljanja podrške građana, odnosno 3.000 potpisa, kako bi ova inicijativa što pre došla pred poslanike Narodne skupštine RS.

- Pozivamo građane da nam se pridruže u još većem broju do srede, do kad traje potpisivanje, i da odlučno kažemo "ne" gradnji HE - istakla je predsednica Centra za životnu sredinu Nataša Crnković.

UKUPNA SNAGA HE - 15 MEGAVATA Investitor "Drina Hidro enerdži" iz Ugljevika planira da izgradi pet malih hidroelektrana, dve na Sutjesci i tri na Hrčavki, ukupne snage nešto manje od 15 megavata. U Vladi RS tvrde da se trasa cevovoda odnosno tunela za vodu za tri od pet malih HE na reci Hrčavka u potpunosti poklapaju sa trasom uskotračne pruge koja je ranije prolazila ovim područjem.

Ona je objasnila da gradnja hidroelektrana nije dozvoljena po Zakonu o nacionalnim parkovima i da je moguća samo ukoliko su HE od javnog interesa.

- Zato je važno da se ovim hidroelektranama ukine neopravdano dodeljen status javnog interesa. Nakon više od dve godine kampanje, smatrali smo da je vreme da se i građani izjasne po ovom pitanju i zato smo i pokrenuli peticiju - rekla je Crnkovićeva napominjući da jedino Narodna skupština RS na taj način može ukinuti odluku Vlade i zatražiti raskid ugovora sa koncesionarom.

Đorđije Milanović, iz Udruženja "Arbor Magna", ističe da je paradoksalno da proizvodnja manje od 15 megavata električne energije može da bude "javni interes", ističući da to čak nije ni državna, nego privatna investicija.

- Zar to može da bude iznad osnovnih principa po kojima je osnovan taj nacionalni park pre više od 50 godina - napominje Milanović ističući da je više od 20 stručnjaka, u publikaciji izdatoj o ovoj temi, iskazalo svoje oštro protivljenje gradnji HE.

Milanović podseća da Nacionalni park Sutjeska obuhvata 16.000 hektara planinskog područja sa klisurama i kanjonima, dok najvažniji deo parka čine dve reke, Sutjeska i Hrčavka, koje bi u potpunosti bile podvrgnute centralama.

Osim ekonomske neisplativosti projekta, ekolozi upozoravaju i na katastrofalne posledice po biljni, a pre svega životinjski svet.

- Provođenjem vode kroz cevi za HE, kanjon bi ostao bez vode, zbog čega bi direktno bio ugrožen opstanak životinjskih vrsta - ističu ekolozi.