STARA kuća u kojoj je nekada živela Višnja Mosić nalazi se u pograničnom selu Gornje Dubovo kod Višegrada. Ova srpska heroina, o kojoj se malo zna, uoči Prvog svetskog rata prevodila je preko granice sa Srbijom pripadnike Mlade Bosne.

Višnja je 1906. godine ostala mlada udovica, sa troje dece. Njen praunuk Drago Mosić iz Višegrada priča da je bila vredna i brzo preuzela domaćinstvo u svoje ruke, obavljajući i ženske i muške poslove. Čuvajući ovce i krave upoznala je sve staze koje vode preko granice, pa tako i sve načine da se neopaženo prođe pored austrougarskih straža. Vremenom je postala poznata kao jedan od najsigurnijih vodiča.

- Pred sam početak Prvog svetskog rata, 1913. godine, u tim krajevima počeli su da se pojavljuju neki mladići u odelima - priča Drago. Delovali su kao obrazovani i vaspitani momci, a vrlo brzo su angažovali Višnju da ih vodi preko granice, ali i da im prenosi poruke u Srbiju. To su bili pripadnici organizacije Mlada Bosna. Moja prababa je tada postala veza između Mlade Bosne i Narodne odbrane Srbije.

Poruke koje je nosila često je uplitala u kosu, u pletenicu, krila ih je pod jezikom, a nekad i u runu ovaca. Poruke je povremeno prenosila i njena ćerka Cveta.

- Baba Višnja je na granici između Gornjeg Dubova i Zaovina, kroz mesto Mihailov krst, preko granice prevela Gavrila Principa - tvrdi Drago.

- Tada se to samo šapatom pričalo. I zato nije tačna verzija da je on negde drugde prešao Drinu, dolazivši iz Srbije u Bosnu.

Preko granice je prevodila i Nedeljka Čabrinovića. Kao znak raspoznavanja nosila je oko ruke vezano belo platno.

- Uvek je išla oko 100 metara ispred ljudi koje je vodila, a onda bi samo skrenula sa puta i nestala u šumi dok bi oni slobodno nastavili svojim putem - priča Drago.

Višnja je umrla 13. novembra 1937. godine. Narod je s kolena na koleno prenosio priče o njoj. Kompletnu priču o babi Višnji Mosić objavili su ove godine višegradski hroničari Slavko Heleta i Aleksandar Savić, povodom sto godina od početka Velikog rata.


UHAPŠENA

POSLE atentata na Franca Ferdinanda u Sarajevu, Višnju je neko odao austrougarskim vlastima koje su je uhapsile.

- Prvo su je odveli u Sarajevo gde je dve godine bila zatvorena sa ostalim mladobosancima, a posle je prebačena u logor u Beč - kaže Drago. - Spasio je neki lekar, Jevrej, koji ju je naučio kako da pred sudijama glumi da je psihički poremećena, pa je oslobođena i vraćena svojoj kući.


OPŠTINA POTROŠILA NOVAC

POSLE rata Višnja je pozvana na prijem kod kralja Petra Karađorđevića. Saznavši da je siromašna samohrana majka kralj je uslišio njenu želju da joj se napravi nova kuća i dodeli imanje. Ali, vreme je prolazilo, a novac nije stizao. Višnja je otišla u Bajinu Baštu, iz pošte zvala dvor i objasnila svoju situaciju. U tadašnjoj vladi su joj rekli da je opštini Višegrad uplaćeno 200 hiljada dinara na njeno ime za izgradnju kuće.

- Pokrenuta je istraga posle koje se ispostavilo da je opština potrošila Višnjin novac, pa su lokalne vlasti hitno krenule da grade kuću, ali je ona završena tek 1937. godine - priča Drago.