Igrom sudbine bio sam na licu mesta, na Kosovu, kao svedok događaja za koje tada, sredinom juna 1999. niko nije želeo da zna. Ponavljala se priča iz "Bljeska" i "Oluje". Posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma zvaničnici su govorili o miru i demilitarizaciji, a prizori srpske tragedije su dokazivali suprotno...

Prve izbegličke kolone sreo sam u blizini Merdara 10. juna, uglavljene između kamiona i tenkova Vojske Jugoslavije koja se povlačila. Na krovovima automobila pretrpanih ljudima bili su denjci stvari umotani u ćebad, sva njihova imovina.

U Prištini su vladale napetost i neizvesnost. Srbi su pažljivo pratili šta rade ljudi iz vojske i policije, a ovi su praznili prostorije i spremali vozila za evakuaciju. Predveče je eksplodiralo tržište svega čime je moglo da se trguje. Sve se davalo za devize i benzin.

Sledeći dan 11. jun je bio poslednji u kome se gajila nada za veliki preokret. Mnogi već natovareni automobili su isključili motore kad se pročulo da ruski vojni konvoj juri ka Prištini. Kolona kamiona i oklopnih transportera se tek posle ponoći pojavila u glavnoj ulici. Rafali dobrodošlice su treštali, a Srbi su skakali na vozila i širili zastave. Ruski komandosi u kratkoj koloni su prošli brzo, bez zaustavljanja, žurili su da zauzmu aerodrom. Stajao sam uz Prištinca u uniformi koji se pitao naglas: "Ovo je sve?" Onda se okrenuo ka sinu starom desetak godina i naredio: "Trči kući i reci majci da se pakuje!"

Sutradan, 12. juna, ispred zgrade Pošte razrušene NATO projektilima još uvek su sedeli čuvari ruševine. Dva Prištinca su ispijala kafu sedeći za đačkom klupom na pustom trgu. Upitao sam ih da li znaju da li vojska i policija odlaze, a oni su slegli ramenima: "Mi ne idemo dok nam ne narede". Kafana hotela "Božur" bila je puna srpskih vojnika koji su čekali naredbu za pokret. Sedeo sam sa tri neobična ratna druga. Pop je bio iskušenik u manastiru, ali kada je počelo bombardovanje izvinio se Bogu i prijavio se u dobrovoljce.

Foto Boris Subašić

Profa je predavao fiziku srednjoškolcima i bilo ga je sramota da sedi u kući dok njegovi bivši đaci ratuju. Robert je od života dobio malo, odrastao je u domovima, ali kada je Srbija napadnuta bez razmišljanja je obukao uniformu. Bili su radosni što su živi i tužni što napuštaju Kosovo za koje su bili spremni da daju život.

Pročitajte još - KLINTON I OLBRAJTOVA U PRIŠTINI: Tači odlikovao bivšeg američkog predsednika; Bler: Sprečili smo masovna ubistva

Britanske trupe su u subotu 12. juna 1999. pobedile u medijskom nadmetanju NATO vojski za udarni termin u izveštajima o ulasku Kfora na Kosovo i Metohiju. Prethodnica kolone stigla je pustim putem, po podne, na breg Veternik iznad Prištine. Neočekivano, iz visoke trave kraj puta izašao je sredovečni Srbin u znojavoj sivomaslinastoj košulji i legao kao živa barikada na asfalt koji se topio od vreline.

Foto Boris Subašić

Strelovito je doleteo borbeni helikopter i spustio se nisko da osmotri čoveka koji je podigao pesnicu ka njemu i nešto vikao. Reči se nisu čule od grmljavine motora teško naoružane letelice. Taj nesrećnik je bio simbol sudbine Srba na KiM. Iz britanskog lendrovera je izašao oficir u pratnji vojnika i prevodioca Albanca. Podsmešljivo su ga posmatrali, a zatim su ga podigli i poveli sa sobom.

U isto vreme iz Prištine su po pljusku izlazili srpski zbegovi. U gradu nije bilo struje, nestajala je voda, izgubio se signal mobilne telefonije. Radnje su bile zatvorene. Crna berza je cvetala, benzin je bio najtraženija roba. Počinjalo je vreme potpunog bezakonja pod okriljem međunarodne zajednice. Bombardovanje koje je NATO preduzeo pod izgovorom sprečavanja etničkog čišćenja Albanaca bilo je uvod u totalno etničko čišćenje Srba.

Foto Boris Subašić

Kasno po podne stigao je Kfor pod okriljem letnje oluje. Iza borbenih vozila išla je kolona televizijskih kamiona s satelitskim antenama. Mnogi zapadni izveštači ponašali su se kao osvajači. Ubedili su komandira jednog oklopnog vozila da manevriše oko stambene zgrade naspram hotela. Transporter je udario u stub pasaža i gotovo ga srušio da bi gledaoci imali utisak da se nešto dešava. Prava drama je počela s prvim mrakom. Iz raznih delova grada počeli su odjekuju rafali.

Foto Boris Subašić

Sledećeg jutra se pročulo da je počela serija ubistava i otmica Srba. Na zidovima "Granda" su se pojavili oglasi sa imenima nestalih Srba sa molbom za bilo kakvu informaciju. Vojnike Kfora iz transportera, nedaleko od hotela, zamajavala je grupa malih Albanaca dajući im cveće, a druga grupa prefriganih klinaca im je pokrala stvari iz vozila. Za šankom kod ulaza u hotel Albanci u uniformama UČK su glasno nazdravljali, a pripadnici Kfora se nisu obazirali na njihovo oružje. Tako je izgledala demilitarizacija.

Pročitajte još - KLINTON DOLAZI U PRIŠTINU: Nekadašnji predsednik SAD proslavlja 20 godina od ulaska NATO trupa na teritoriju Kosmeta

Krenuli smo u obilazak Prištine odakle se prethodne noći čula pucnjava, ali susreti s "učkama" u uskim ulicama su nas naterali da odustanemo. Britanski vojnici su sa oružjem u rukama čuvali kuću Ibrahima Rugove od UČK koji je pobio nekoliko njegovih saradnika u borbi za liderstvo.

Foto Boris Subašić

Ka centralnoj Srbiji brektale su spore traktorske kolone izbeglica. Najsporiji su bili nesrećnici na motokultivatorima sa prikolicama natovarenim stvarima, na čijem vrhu su sedeli žene i deca. Često su to bili Krajišnici koji su posle "Oluje" poslati na Kosovo. Od izbeglica iz Metohije saznali smo da "učke" nisu čekale Kfor, već su odmah po odlasku vojno-policijskih snaga počele pogrom Srba i paljenje njihovih kuća.

Foto Boris Subašić

Elitna britanska Škotska garda je napravila dug špalir vatrenih tačaka, krcatih teškim oružjem duž puta srpske golgote. Više su ličili na zasede nego na obezbeđenje. Prištinska autobuska stanica bila je okružena oklopnim vozilima Kfora koja su tu napravila bazu. Kraj njih je nekoliko Srba čekalo autobuse za koje se nije znalo da li će doći i kuda voze.

Foto Boris Subašić

Od sledećeg jutra 13. juna za Srbe više nigde nije bilo bezbedno. Sa zgrade "Elektrokosova" snajper je pucao na izbeglice. Iz sela su se dizali stubovi dima zapaljenih srpskih kuća. Zavladala je potpuna anarhija. Istovremeno, američke TV stanice su ushićeno izveštavale o ulasku njihovih trupa na Kosovo kao da su prve, kao da Britanci i Nemci nisu ušli još dan ranije. Jasno, ko ima jaču televiziju taj piše istoriju.

Posle toga većina ekipa kamiona sa satelitskim tanjirima počela je da se pakuje. Snimili su šta je naručeno, a priča o srpskoj katastrofi za njih nije postojala.

Pročitajte još - Klark i Olbrajtova zarađuju na mrtvim Srbima

VUČIĆ: NATO AGRESIJA NE MOŽE DA IMA OPRAVDANjA

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić istakao je da NATO agresija na našu zemlju nije imala i neće ni post festum dobiti opravdanje kako međunarodne pravničke i političke javnosti, a ni na moralnom nivou, dodajući da je naša zemlja sada na drugačijem putu i gleda u budućnost.

Vučić je, upitan da prokomentariše izjavu generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga da je napad na SRJ bio opravdan, naglasio da je 19 najjačih zemalja napalo malu slobodarsku zemlju i nanelo joj veliku štetu od koje se i dalje oporavljamo. On je rekao da ne kaže da je naša politika bila tada najbolja i pametna, ali da se sada nalazimo na drugačijem putu i gledamo u budućnost.

Aleksandar Vučić,foto Tanjug

- Neću samo da kukam i stičem poene na tome što ću nekoga vređati. Ja sam za sve kriv, svakome u ovoj zemlji. Moj posao je da to slušam. Stvari se menjaju i hoću da se bavimo više budućnošću, nego prošlošću - poručio je Vučić.

HRABRI PATRIJARH

U STRAŠNOM vremenu bezakonja posle ulaska Kfora na KiM, u Gračanicu je došao patrijarh Pavle. Ćutke, očiju punih suza, gledao je okupljene Srbe izmrcvarene iščekivanjem i strahom. Oni su dolazili svakoga dana da u letnjem sutonu nad portom slušaju njegov tihi glas koji je donosio reči utehe i ohrabrenja. Duh tog neustrašivog sićušnog starca pobedio je strah koji su duboko u srca usadili NATO bombe i teroristi. Srbi su ostali u Gračanici.

Foto Boris Subašić

I MEDLIN OLBRAJT DOBIJA SPOMENIK U PRIŠTINI

Posle biste Bila Klintona u prirodnoj veličini, postavljene na dan samoproglašenja kosovske nezavisnosti na trgu koji nosi njegovo ime, albanske vlasti na Kosovu odužiće se spomenikom i Medlin Olbrajt. Na trgu koji već nosi ime nekadašnje američke državne sekretarke danas, 12. juna u 14.50 predviđeno je svečano otkrivanje.

Obeležavanje ovog datuma, koji albanske vlasti i Albanci na Kosovu doživljavaju "svojevrsnim oslobađanjem od prisustva srpske vojske i policije, ali i nadležnosti države Srbije" počelo je u utorak veče, 11. juna koncertom kosovske filharmonije u Katedrali Majke Tereze. Centralno okupljanje građana biće na trgu u centru Prištine koji nosi ime Skenderaj, dok je od 14 časova predviđena šetnja visokih stranih i domaćih zvaničnika od hotela Swiss Diamond, u vlasništvu Bedžeta Pacolija, kosovskog ministra spoljnih poslova, do trga posvećenog Medlin Olbrajt.

Medlin olbrajt, foto AP

Potom će uslediti i poseta Trgu Bila Klintona koji je juče stigao u Prištinu. Očekuju se i nekadašnji francuski diplomata Bernar Kušner, kao i Vilijem Voker, penzionisani američki general, koji je stvorio lažni Račak. Uz zahvalnost SAD, koju lideri na KiM i građani Kosova albanske nacionalnosti iskazuju na razne načina, zvanična Priština priznaje da godišnje njih oko 5.000 oboli od raznih malignih bolesti. U poslednje dve decenije na KiM je od posledica bombardovanja preminulo najmanje 10.000 ljudi.

(D. Z.)