NAJVIŠE možemo pomoći sebi ako iskreno odgovorimo na jednostavno pitanje da li smo srećni, jer je tu suština svakog odnosa, porodičnog i poslovnog. U Nemačkoj sam imala sve što sam želela u materijalnom smislu, ali nisam bila srećna i zato sam se vratila, zvuči jednostavno, ali Sonji Nikolić (35), iz Niša, nije bilo lako da donese dve važne životne odluke, jedna je da ode u Nemačku, a drugu da se vrati u rodni Niš.

Pročitajte još: OVDE JE LEPŠE NEGO U NEMAČKOJ: Vratio se u zavičaj posle samo tri nedelje

Od diplomiranja, kao jedan od najboljih studenata na Medicinskom fakultetu u Nišu, do prvog posla u svom gradu prošla je bezmalo decenija. Sonja je pre nekoliko meseci kao talenat dobila posao na niškoj Klinici za anesteziologiju, a radnu knjižicu joj je uručio lično predsednik države. Privodi kraju specijalizaciju iz anesteziologije i trenutno pomaže mamama da donesu na svet potomstvo, jer je u timu lekara koji uvode porodilje u epiduralnu anesteziju.

- Razumem one koji žele da odu, jer znam kako je to kada završite fakultet a nemate perspektivu. Medicina je moja velika ljubav i bila sam gladna da dalje učim i usavršavam se. Međutim, i pored svog znanja i ocena nisam mogla da nađem posao. Bilo mi je žao da roditelji i dalje brinu o meni, jer sam se osećala da sam sposobna da zaradim. Videla sam da nemam kud nego ponovo učenje, i to nemačkog jezika - priča Sonja kojoj je dve godine trebalo da prikupi papire.

ULAGANjE KLINIKE ANESTEZIOLOZI su veoma deficitarni svuda u svetu, ali ne i u Nišu, gde radi 64 specijalista i 15 specijalizanata iz ove oblasti. Preporod anesteziologije mladi kadrovi pripisuju direktoru Klinike prof. dr Radmilu Jankoviću. - Ima veliko poverenje u nas mlade lekare, a i uslovi su na Klinici zaista svetski - tvrdi Sonja, kojoj su Nemci godinu čuvali radno mesto, ali ona se nije pokolebala.

Pročitajte još: Vratio se u Srbiju iz Engleske: Sreća je biti među svojima

Ako neko, kako kaže Sonja, ima iluziju da samo nas čekaju u Nemačkoj u velikoj je zabludi.

- Tačno je da Nemci cene lekare, ja sam čak imala svoje parking mesto u kraju gde sam živela, a nisam imala auto, ali samo zato što u vama vide osobu koja će im doneti zaradu. I da budemo iskreni do kraja, bez obzira na trud i rezultate nikada nećete biti isto plaćeni kao nemački državljanin ili državljanin EU - kaže Sonja, koja je na jednoj klinici u oblasti Turingen dobila posao i uslove da se usavršava.

Bili su veoma zadovoljni njenim radom i znanjem, ali...

- Sećam se da sam držala u ruci platu, nekoliko hiljada evra i prvi put sam u životu videla toliko para na gomili. Ali, bila sam gladna, a sve su prodavnice bile zatvorene. Osećaj tuge i usamljenosti me je paralizovao na klupi u parku ispred klinike. Nikada nisam bila tužna, a kamoli depresivna, a osećala sam sada na tom putu. Ne, ne mogu ja ovo, hoću da se vratim kući - priseća se Sonja prelomnih trenutaka. Morala sam ponovo da organizujem put ali i život, ali sada u drugom smeru.

Podrška roditelja joj je bila dragocena.