IAKO nas ima više, kupujući srpska imanja pre svega po obodu sela, ali i zauzimanjem Klokot banje, Albanci nas sve više potiskuju unutar sela. A kako bi ostvarili svoj cilj da ih bude više, u poslednje vreme nude visoke cifre za otkup srpske zemlje.

PROČITAJTE JOŠ - "NOVOSTI" SA SRBIMA NA KiM: Spavamo na smenu, ali o odlasku ne razmišljamo

Ovako žitelji Klokota, većinski srpske opštine, govore o situaciji u kojoj se nalaze, potvrđujući saznanja "Novosti" da Albanci žele da promene etničku sliku u ovom delu Kosovskog Pomoravlja.

PROČITAJTE JOŠ - SUSRET SA ISTORIJOM: Kosovski čvor svi vezivali, od Pašića do Tadića

Sa svega 23 kvadratna kilometra Klokot je najmanja opština na Kosmetu, zbog čega je na "meti" osvajanja Albanaca, pogotovo što u njoj Srbi čine 60 odsto stanovništva. Sa plodnim oranicama i banjom koja je privatizovana pre par godina i u kojoj je dograđen kompleks zgrada Klokot je, po rečima upoznatih u ovdašnje prilike, veoma primamljiv Albancima.

PROČITAJTE JOŠ - ISPOVEST MLADOG SVEŠTENIKA IZ UROŠEVCA: Živimo kao da smo u zatvoru

I dok većina naših sagovornika tvrdi da im je želja da ostanu u svojim kućama i sačuvaju svoja imanja sa najplodnijom zemljom na čitavom Kosmetu, ističu i brojne probleme sa kojima se suočavaju.

- Naravo da želimo da ostanemo. Ali najviše me nerviraju lažni povratnici koji dođu da uzmu pomoć, a potom se vrate tamo gde su otišli, jer su ovde sve prodali - gotovo ljutito na naše pitanje kako i od čega žive, odgovara Dragan Vlajković (58) koga zatičemo u dvorištu jedne od prvih kuća u Klokotu, poznatom i po banji, odnosno izvoru lekovite vode.

Dragan Vlajković (58) sa unukom Danijelom

Sa šestočlanom porodicom u kojoj je najmlađi šestogodišnji Danijel, naš sagovornik, nekadašnji radnik ispostave fabrike "Milan Blagojević", objašnjava da je njegov rođeni brat Milan radio u obližnjoj fabrici mineralne vode, ali da sada u njoj Srba gotovo da nema.

- Nažalost, i pored fabrike vode, selo nema vodu! Nema je ni u školi, deca su prinuđena da od kuće nose vodu - kazuje Dragan dok sređuje dvorište za prolećnu setvu povrća i tvrdim glasom govori da njegova porodica ništa nije prodala niti planira da prodaje imanje.

- Zbog banjskog kompleksa, gotovo jedinog na Kosovu, Albanci ovde nude za ar placa od tri do četiri hiljade evra - priča nam jedan od meštana dok nam pokazuje banju kojom sada upravljaju Albanci. U okolnim srpskim kućama, meštani, njih oko 2.000, ipak opstaju. Većina tvrdi da nema nameru da odlazi, iako mnogi opominju na nepravdu oko pomoći koju povremeno dobijaju.

- Ne samo što ništa nikada nisam dobio, već sam ostao i bez posla u školi. A o tome koliko smo moja porodica i ja vezani za naše selo najbolje govori to što sam ovde sagradio kuću i sav novac koji sam zaradio radeći nekoliko godina u Luksemburgu uložio u nju, dok su moj otac i brat kupili 25 ari imanja koje je komšija Srbin prodavao - priča nam Bojan Bogdanović (33), čija se novosagrađena kuća nalazi na samom kraju sela, odnosno nadomak puta koji vodi ka Skoplju i Uroševcu.

Slavica Nisić

Bojan kazuje da je sa druge strane seoskog puta već nekoliko srpskih domaćinstava prodato i da su se već doselile dve albanske porodice. Pokazuje i na okolna skladišta građevinskog materijala koja su sagradili Albanci na ranije kupljenoj srpskoj zemlji, što Srbe unutar sela čini okruženim... Da Albanci žele da izoluju Srbe i u ovoj najmanjoj opštini na Kosmetu, u kojoj su Srbi u većini, dokaz je i ogroman hotel "tvrđava" na ulazu u Klokot, na kojem je vlasnik postavio albansku zastavu... Ipak, Bojan koji živi sa suprugom Milenijom i ćerkicama Klarom (8) i Sarom (7), kaže da želi da ostane i opstane ovde, iako trenuto žive od 15.000 socijalne pomoći od države Srbije koju prima i većina ovdašnjih žitelja.

- Jedino primanje koje imamo jeste sinovljeva plata koji radi kao referent u Opštini - priča Milivoje Bogdanović (67) još uvek, kako kaže, glava osmočlane porodice. Sa suprugom, sinom, snahom i njihovo četvoro maloletne dece, kaže, ne bi mogao da preživi da ne obrađuju zemlju i ne čuvaju stoku. Socijalna pomoć glavno je primanje i Slavici Nisić (43), samohranoj majci troje dece, od kojih je dvoje srednjoškolaca.

- Od kada mi je suprug pre šest meseci preminuo, sve teže nam je da obrađujemo nešto malo imanja što imamo - priča ova žena, koja na pitanje da li planira da ostane u Klokotu uprkos svemu odgovara:

- Ukoliko većina naših komšija ostane, ostaćemo i mi. Međutim, ukoliko oni krenu u raseljeništvo moraću i ja sa svojom decom!

I dok ostali meštani tvrde da bi najradije ostali samo da je, kako ističu, više posla i radnih mesta za mlade, u tri kilometra udaljenom Vrbovcu, čisto srpskom selu sa stotinak domaćinstava i ne razmišljaju o odlasku.

Milosav Đurić

- Osim poljoprivrede, pre svega plastenika, većina meštana živi od nekih primanja od naše države Srbije - kaže nam Srećko Kojić, predstavnik ovog sela koji tvrdi da u Vrbovcu nema prodaje imanja i da je dosad u prethodnih dvadesetak godina prodato svega pet-šest srpskih kuća. Međutim, u obližnjem Binaču je oko stotinu albanskih i tridesetak srpskih kuća od kojih je desetak već oglašeno na prodaju.

Iako poseduje samo tri hektara imanja i nema mehanizacije, Milosav Đurić, otac desetoro dece (55) iz Binača, kaže da ne razmišlja o odlasku. Otac petoro kćeri i isto toliko sinova, priželjkuje posao za troje odrasle dece od kojih je jedino zaposlen najstariji Slobodan (28), kao vozač u školi. Sinovi Miloš (25) i Nebojša (19), kaže, mogli bi da rade kao automehaničari, ali nema sredstava da im otvori radnju. Miroslav, koji sa porodicom živi u kući koju im je sagradila humanitarna organizacija "Majka devet Jugovića" kaže da bi mu najviše značila pomoć u vidu mehanizacije da nastavi da obrađuje imanje i tako izdržava i šestoro školaraca, ali i najmlađeg, šestogodišnjeg Vasilija, koji će ove jeseni poći u školu. Ipak, dodaje da mu je najveća želja da i njegovi potomci uprkos teškim uslovima i skučenoj kućici od pedesetak kvadrata, stvore sebi uslove za život u selu u kojem su živeli i rođeni njihovi preci.

Hotel "Kaljaja" koji drže Albanci

TUŽBE RADNIKA

Srećko Spasić, bivši predsednik opštine Klokot, podseća da postoje dve osnovne i jedna srednja škola kao i dve ambulante i da je Klokot banja do 1999. godine zapošljavala oko 200 Srba. Sada ih u fabrici vode i stacionaru gotovo nema.

- Pre nekoliko godina kada je privatizovana, u banji je sagrađen još jedan kompleks sa nekoliko zgrada - ističe Spasić, i napominje da gotovo niko od srpskih radnika nije obeštećen, zbog čega su uputili tužbe Međunarodnom sudu pravde.

PODSTREK ZA ZAPOŠLjAVANjE

- ODUPRITE se prodaji imanja, jer svako prodato parče zemlje je prodata šansa da nas u budućnosti bude više - poručio je Srbima u Klokotu Dalibor Jevtić, ministar za povratak u kosovskoj vladi, dok predsednik Božidar Dejanović ističe da u opštini Klokot živi oko 3.500 Srba i da pored samog Klokota, Srba ima u još četiri sela. Kao najveći problem u ovom mestu navodi nedostatak posla za mlade i ističe da će uz pomoć države Srbije naći načina da podstaknu zapošljavanje, a samim tim i opstanak Srba u opštini.