POSLE više od dve decenije borbe za potomstvo i osam neuspelih pokušaja vantelesne oplodnje, suprug i ja smo odlučili da usvojimo dete. Nismo, međutim, ni sanjali da je toliko mukotrpno postati usvojitelj. Iako smo posle pet godina od nadležnih procenjeni kao podobni, nismo mogli da usvojimo dete mlađe od sedam godina. Tada smo se odlučili za hraniteljstvo. Najviše nas boli što bismo, kako smo kasnije saznali, odavno postali usvojitelji, da smo ponudili novac "na pravom mestu".

Ovo je u pismu "Novostima" napisao bračni par Janković iz Beograda. Navode da je već tri godine sa njima prelepa i prepametna osmogodišnja devojčica, za koju se biološki roditelji ne interesuju. Ali, ni Jankovići ne mogu da je usvoje. U pismu su provejavala dva pitanja: zašto su deca u domovima, kada postoji toliko parova, koji bi im pružili toplinu doma, roditeljsku ljubav i osigurali im budućnost, kao i zašto te procedure traju tako dugo.

PROČITAJTE JOŠ: Usvajanje dece: Strane pasoše čeka 70 naših mališana

U Ministarstvu za rad, zapošljavanje, socijalna i boračka pitanja, međutim, kažu da problem nije u dugoj proceduri već u probirljivosti budućih roditelja. Neka deca teško pronalaze usvojitelje zbog porekla, zdravstvenih i razvojnih teškoća i slično. Ta deca dugo čekaju izbor porodice. Mnogo naših parova se žali da procedura usvajanja, osim što je administrativno komplikovana, predugo traje, čak i nakon saglasnosti Ministarstva da su "podobni".

GODINE SAMO deca koja su trajno lišena roditeljskog staranja mogu da uđu u postupak usvajanja. Zakon propisuje i da razlika u godinama između deteta i potencijalog para koji želi da usvoji dete ne sme da bude manja od 18, niti veća od 45 godina.

- Kada je reč o često pominjanoj želji parova da se usvojenje "ubrza", ističemo da je ta procedura propisana Porodičnim zakonom i drugim podzakonskim aktima - kažu u Ministarstvu.

- Osim toga i centri za socijalni rad dužni su da je dosledno poštuju. Suština je da se traži porodica za dete, a ne dete za usvojitelje, kao i da je fokus na potrebama i interesima deteta, a ne usvojitelja. Tako, s obzirom na to da je usvojenje mera zaštite dece bez roditeljskog staranja, procedura je tako koncipirana da omogućava, prvenstveno, ostvarivanje i zaštitu prava dece, za koju je procenjeno da je usvojenje u njihovom najboljem interesu. Nikako ne zaštita interesa budućih usvojitelja.

STRANCI I SAMCI POJEDINAC može da usvoji dete pod posebnim uslovima, uz dozvolu ministra nadležnog za porodičnu zaštitu i kada je utvrđeno da je konkretno usvojenje u najboljem interesu deteta. Takođe, inostrano usvojenje je izuzetak od pravila, može biti zasnovano samo uz dozvolu ministra i kada se utvrdi da nije moguć izbor domaćih usvojitelja za dete u razumnom roku. Inače, za dete se uvek kada je to moguće bira potpuna porodica, sa oba roditelja, i prvenstveno se daje domaćim usvojiteljima. Broj inostranih usvojenja se kreće od osam do 15 na godišnjem nivou, posmatrano od 2006. godine, od kada se vodi baza podataka o usvojenju.

U evidenciji Ministarstva nalazi se 218 mališana koji imaju opštu podobnost za usvojenje i čak 744 para u bračnoj ili vanbračnoj zajednici.

- Trenutno je na međusobno prilagođavanje upućeno 29 dečaka i devojčica, koji će, ako sve bude kako treba, biti usvojeni - kažu u Ministarstvu. - U poslednjih 10 godina domaći usvojitelji su usvojili 1.310 dece. Samo lane ukupno je bilo 128 usvojenja, od toga 108 u Srbiji, a 20 u inostranstvu. Od 2007. parovi iz inostranstva usvojili su 170 dece, najviše iz Švedske i Amerike.

PROČITAJTE I: Usvajanje: Traže decu sa slike

Kako iz Ministarstva kažu, najveći broj budućih usvojitelja ima očekivanja i "sliku" deteta za usvojenje, a koja se ne poklapa sa realnim karakteristikama mališana podobnih za usvojenje.

- Većina dece je romske nacionalnosti, ili sa smetnjama u razvoju, za koju usvojitelji u Srbiji ne pokazuju interesovanje - naglašavaju iz Ministarstva. - Osim toga, broj potencijalnih usvojitelja je uvek mnogo veći u odnosu na broj dece. To su glavni razlozi zbog kojih usvojenje, sa aspekta usvojitelja, traje dugo ili se i ne ostvari.



NEMA PRITUŽBI

POVODOM tvrdnje porodice Janković da se do usvojenja lakše dolazi uz mito i da postoji "trgovina decom radi usvojenja", naročito u centrima za socijalni rad, iz Ministarstva odgovaraju:

- Ministarstvo nije primilo od bilo koga takve informacija, niti je do sada na bilo koji način, telefonom, ili pisano, od bilo koga dobilo takvu pritužbu. Svi oni, uključujući i buduće usvojitelje, koji imaju saznanja o takvim nedozvoljenim i kažnjivim radnjama, imaju zakonsku obavezu da ih prijave nadležnom organu - policiji i tužilaštvu.