BEOGRADSKO naselje Banjica ima najbolji sistem podzemnih skloništa u državi. Crvene lamele, zgrade koje su zajedno zidali nekadašnja JNA i "Gradsko stambeno" rađene su po strogim, vojnim standardima. Vodilo se računa o svakoj sitnici. Naročito kada je bezbednost u pitanju. Ispod svake višespratnice nalaze se prostorije - za "ne daj bože". A, ono što se malo zna, skloništa su međusobno povezana sistemom hodnika. Kao lavirint.

Pre 18 godina, prilikom NATO bombardovanja naše zemlje, iz opravdanih razloga, morala su da budu u upotrebi. Srećom, nisu korišćeni svi kapaciteti. A, ni tajni prolazi.

DANAS, skloništa mogu biti u punoj funkciji za samo 24 časa. Izgrađena su od čvrstog, armiranog betona. Redovno se održavaju, obilaze i proveravaju sistemi ventilacije. Do komora unutar skloništa, mora da se prođe sistemom hodnika. Ključeve od tajnih odaja imaju nadležni iz Javnog preduzeća "Skloništa", i ovlašćeni pojedinci iz civilnog sektora zaštite.

- Kada su objekti zidani, sedamdesetih godina, strogi standardi su se morali poštovati - govori nam Dušan Ilić, pomoćnik direktora za tehničke poslove. - Svako od 32 banjička skloništa ima VPH vrata. Hermetička, otporna na pritisak. Kada se hodnikom prođu ona, prostorije za smeštaj građana imaju i VH vrata i rezervni izlaz.

Gde se nalaze rezervni izlazi i šema hodnika, strogo se kriju. Kažu, vojna tajna.

REPORTER "Novosti" ušao je u jednu od desetak "ćelija" podzemnog sistema banjičkih skrovišta. Tunelima se može šetati od Crnotravske do Baštovanske ulice. Lavirint je dug najmanje 700 metara. Podzemni prolazi su ispod zgrada, parkova, kolskih prolaza, parkinga i igrališta. Na svakih pedeset metara, nalaze se teška metalna vrata.


KONTROLA JAVNO preduzeće "Skloništa", na teritoriji Srbije, u svojoj evidenciji ima 1.442 javna i blokovska skloništa. Građani Srbije zaštitu mogu potražiti u još 6.000 lokacija. To su skloništa koja se nalaze u privatnim kućama i privrednim društvima.

- Hodnici su dobro osvetljeni, a u slučaju prekida napajanja, struja se može dobiti iz dizel agregata i ručnih generatora - navodi Ilić.

Koliko su efikasna banjička skloništa svedoči i Miodrag Miša Milaković, koji je te ratne 1999. kao predsednik skupštine stanara vodio računa da se podrumi i skloništa prilagode ratnom stanju.

- SITUACIJA i sistem su nalagali da sve bude pod konac - priseća se Milaković. - Ventilacioni sistemi su radili. U ostavama skloništa nalaze se sve nephodne stvari. Od kreveta, stolova, medicinske opreme, posuda za vodu, nosila, gas-maski... Imali smo sve što je neophodno da se 14 dana ne izađe iz skloništa.

Prema propisu, zidovi su debeli 30-40 santimetara. Pored skrivenih komora, u slučaju rata, za zaštitu stanovništva se mogu koristiti podrumi, koji se nalaze ispod prve etaže.



BEZBEDNO

* BEOGRAD ima 980 javnih i blokovskih skloništa.

* PO infrastrukturi, najbolji su Novi Beograd (244 skloništa), Rakovica (130) i Voždovac (106).

* NAJMANjE skloništa ima na Savskom vencu (12), Mladenovcu (5), Grockoj (3) dok Sopot ima samo jedno sklonište.