OKTOBARSKA revolucija je u tesnoj, organskoj vezi sa Prvim svetskim ratom. Hana Arent je sjajno uočila da su revolucije u novom veku neraskidivo povezane sa ratnim porazima. U ratu popuštaju tradicionalni autoriteti, propada ekonomija, ljudi siromaše i gube strpljenje. Ista veza može da se vidi na primeru Titove revolucije u Jugoslaviji i ishoda Aprilskog rata, ali i u slučaju 5. oktobra i poraza u sukobima devedesetih godina na prostoru bivše SFRJ.

Objašnjavajući uzroke tektonskih promena 1917. godine, ovo navodi istoričar dr Miloš Ković. On podseća i na to da su se slične pojave javile kod gotovo svih država gubitnica u Velikom ratu. Bela Kun je predvodio mađarsku, a Vajmarska republika posledica je slične revolucije u Nemačkoj.

PROČITAJTE JOŠ - Car Nikolaj slao Srbe da spasu otadžbinu

* Koje su specifičnosti Ruskog carstva doprinele rađanju revolucije?

- Revolucija se tamo očekivala još od Krimskog rata, polovinom 19. veka. Ambasador Nemačke u Petrogradu i potonji kancelar Bernard fon Bilov još osamdesetih godina 19. veka, posle neuspeha Rusije u ratu na Balkanu i na Berlinskom kongresu 1878, piše Bizmarku i tvrdi da će, ukoliko Rusija izgubi još neki rat, "dogoditi revolucija spram koje će Pariska komuna izgledati kao dečji vrtić". Bilo je veoma dubokih kriza. Car Aleksandar Drugi 1881. ubijen je u atentatu. Posle "lova na cara" njegov sin je krenuo u lov na narodnjake, nihiliste, teroriste. Rat niskog intenziteta između države i teroristički orijentisanih nezadovoljnika trajao je decenijama. Rusija, kao višenacionalna imperija, imala je i sukobe sa etničkim manjinama. Krajem 19. veka počeo je proces rusifikacije, što je pojačalo nezadovoljstvo među manjinama - Poljacima, Jevrejima, Fincima. Na samom kraju veka pojavila se i marksistička struja sklona ekstremnim rešenjima.

* Gde je mesto revolucije iz 1905. u tumačenju oktobarskih događaja iz 1917. godine?

- Evropa je rano naučila pravilo - revolucije prate ratne poraze. To se više puta potvrdilo tokom 19. veka. Rusiju je to pogodilo 1905, koja je ključna godina za razumevanje potonjih događaja. U tom smislu možemo da govorimo o kontinuitetu ruske revolucije, koja bi u stvari trajala od 1905. do 1917. godine. Poraz u ratu s Japanom bio je presudan, jer kada nacija doživi poraz, oseća poniženje, ona ekonomski slabi i raste unutrašnje nezadovoljstvo.


Radnici Petrograda pod oružjem 1917.


* Kako se ogleda ruski "revolucionarni kontinuitet"?

- Revolucija 1905. godine izbila je u Petrogradu, Moskvi i drugim krajevima. Javila se pobuna u vojsci, setimo se samo Ajzenštajnovog filma "Oklopnjača Potemkin", a formirani su i prvi sovjeti. Car Nikolaj Drugi je morao da popusti. Prvi put je formirana Državna duma, budući da je carska Rusija ovakvu ustanovu pre toga nije poznavala. To je početak stranačkog života u Rusiji. Nezadovoljnike toga vremena u Dumi vode liberali - kadeti, čiji je lider Pavel Miljukov. Još tada je bilo primetno da se politički život sve više pomera ulevo. Javljaju se sve ekstremnije struje - eseri, anarhisti... Boljševici su u to vreme bili deo šire evropske organizacije - Druge internacionale.

* Da li je car Nikolaj ulaskom u Prvi svetski rat mogao da pretpostavi kakav će biti krajnji ishod ove odluke?

- Uprkos svemu, verovatno nije mogao ni da pretpostavi šta će se dogoditi sa njegovom državom i porodicom. Imao je ipak sve karte na stolu. Carska administracija znala je kakve posledice mogu da nastanu. Rusija je imala najveću stopu privrednog rasta u Evropi, a krajem 19. veka bila je i mesto sveobuhvatnih reformi. Ruska vojska je prolazila kroz velike promene i modernizaciju. Nemci su znali da Rusiju svega nekoliko godina deli od završetka ovog procesa i stalo im je bilo da rat počne što pre.

PROČITAJTE JOŠ - SUSRET SA ISTORIJOM: Izbeglice u Srbiju donele carsku Rusiju

PRSTI BRITANIJE I NEMAČKE * KOLIKI je zaista bio uticaj Zapada na izbijanje revolucije u Petrogradu? - Februarska revolucija izbila je pod značajnim uticajem Velike Britanije. Postoje dokazi i da je ubistvo Raspućina izvedeno u režiji britanske obaveštajne službe. Za Oktobarsku revoluciju ključan je bio nemački uticaj. "Plombirani voz" kojim su boljševici u dogovoru sa Nemcima, kao virus prebačeni iz Švajcarske u Rusiju najbolje opisuje umešanost Nemačke. Berlin je nastojao da oslabi neprijatelja tako što će iza njegovih redova ubacivati političke snage kakvi su bili boljševici. U tom slučaju boljševici i ratni neprijatelji Rusije bili su saveznici.

* Odakle potiče dubinsko nezadovoljstvo širokih slojeva ruskog stanovništva tog vremena?

Porazom u ratu pre svega. Svaki ratni neuspeh Rusije vukao je i velike društvene promene, kao izraz ublažavanja negativnih efekata poraza. Godine 1915. ruska armija je trpela velike gubitke, a vojska je bila u povlačenju. Bilo je tu i kasnije ruskih pobeda, kakva je bila velika Bruslovljeva ofanziva, ali to nije moglo da poništi činjenicu da ruski vojnici nisu bili dobro naoružani i da su masovno ginuli.

* Često se pominje da je ruska elita bila otuđena od svoje države, tradicije, kulture. Čime se to objašnjava?

- Otuđeni intelektualci u sukobu sa državom činili su jedan je od trajnih problema carske Rusije, koji se javio još u vreme Katarine Velike. U drugoj polovini 19. veka aristokratskim se pridružuju intelektualci iz nižih slojeva što radikalizuje političku scenu. Mnogo je faktora te otuđenosti, ali jedan je ključni - uticaj Zapada. Njemu podležu Rusi koji dosta putuju i ne shvataju zašto se Rusija toliko razlikuje od onoga što je bio njihov zapadnoevropski ideal. Sredstva kulturne kolonizacije sa Zapada možemo i danas jasno da vidimo, a posledica toga je pojava osećanja kulturne inferiornosti, "zaostajanja", "nerazvijenosti" u odnosu na Zapad. Danas se to tobože nužno "pozapadnjačenje" zove "modernizacija", o čemu takođe često slušamo i u naše vreme. Trajno se srećemo sa problemom ideološke hegemonije koju Zapad nameće i koju deo intelektualaca bezrezervno prihvata.

* Kako se tumači činjenica da je u mnoštvu ruskih stranaka i pokreta vlast prigrabila srazmerno malobrojna boljševička partija?

- Iskustvo govori da se tokom trajanja revolucija klatno događaja uvek pomera ka ekstremnijim političkim strujama. Još je Slobodan Jovanović, u knjizi "Vođi Francuske revolucije" prikazao revolucionarnu dinamiku, koja se kreće od suštinski lojalnih i režimu odanih ljudi sa najboljim namerama ka sve radikalnijim grupama. Ruski boljševici pandan su jakobincima iz Francuske revolucije, s tim što su Termidorski konvent i Direktorijum Francusku revoluciju zaustavili, dok boljševicima vlast više niko nije mogao da oduzme. Francusku revoluciju preko granica je izveo Napoleon svojim osvajanjima, a Oktobarsku vrlo slično - Staljin.

PROČITAJTE JOŠ - Putin kritikovao Lenjina



Nastaviće se...