POZNATI su kao "gastarbajterski hor", koji već osam godina Bečom pronosi zvuke partizanske i radničke borbe. Iako ime "29. novembar" asocira na SFRJ, čuveni Dan Republike, jugonostalgiju i naše ljude "na privremenom radu" u Austriji, iz ove jedinstvene grupe poručuju da su više od toga. Većinu hora čine upravo Austrijanci kojima Jugoslavija, kažu, nije tek "šifra" za fenomene Balkana i njegove dijaspore. Čuvene antifašističke, revolucionarne, ali i tipične gastarbajterske pesme, na 12 jezika, danas pevaju i Španci, Šveđani, Francuzi, Nemci... Od nedavno i članovi iz Sirije i Iraka.

Po ideji umetnika i aktiviste Aleksandra Nikolića i filmologa Saše Miletića, hor je osnovan 2009, povodom obeležavanja 40 godina postojanja Jugoslovenskog radničkog kluba "Jedinstvo", kao svojevrsna počast fenomenu radničke migracije u Austriji. Nedavno su, prvi put otkako postoje, gostovali u Beogradu na poziv Muzeja istorije Jugoslavije.

- Koncerti u Beogradu bili su nam prvi van Austrije, a utisci su, naravno, fenomenalni - kaže dirigent Jana Dolečki. - Muzej istorije Jugoslavije pokazao se kao idealan za naš prvi nastup, ne samo zbog istorijskog značaja mesta već i zato što je tada u Muzeju bila izložba "Jugo, moja Jugo" o gastarbajterima. Deo kustoskog tima bio je i bečki filozof Ljubomir Bratić, jedan od "prvoboraca" našeg hora. Koncert u Muzeju ostaće jedan od naših najboljih nastupa, ali ne zbog kvaliteta našeg pevanja nego zbog kvaliteta povratnih informacija koje smo dobili posle koncerta.

Na početku, hor je bio zamišljen kao projekat manjine "sa naših prostora", ali se s godinama sastav drastično promenio.

- Članovi hora koji dolaze iz "naših" zemalja, Jugoslaviju su većinom proživljavali u različitim fazama života i svako od njih sa sobom nosi posebna iskustva i ideje o njoj - priča Dolečki.

- Ono što nas veže za ovaj hor upravo je želja za ponovnim uspostavljanjem nadnacionalne solidarnosti čiji je simbol bila Jugoslavija, a koje nam se na "našim" prostorima nekadašnje zajedničke države sada sistemski onemogućava. Čini se da je danas ideju Jugoslavije donekle lakše živeti negde drugde, recimo, u dijaspori.

Šarenoliko članstvo odnedavno dopunjuje i nekolicina izbeglica iz Sirije i Iraka, što ideju članova hora o zajedništvu, solidarnosti i društveno-političkoj odgovornosti, kroz pesmu dodatno osnažuje.

- Ponekad se čini neverovatno da ti mladi ljudi sa Bliskog istoka, opterećeni zastrašujućim iskustvima, u nekoj partizanskoj pesmi sa našeg repertoara, poput "Bilećanke", prepoznaju ideje slobode i borbe protiv svake vrste ugnjetavanja kao i recept za solidarnost - nastavlja Dolečki. - A, upravo je ta solidarnost, ono najvrednije u našem horu. Funkcionišemo doslovno kao porodica i međusobno se pomažemo. Čuvamo jedni drugima decu, pronalazimo stanove, sakupljamo pomoć za izbeglice...

Repertoar hora, po rečima naše sagovornice, čine partizanske, antifašističke, emancipatorske i radničke pesme, koje se trenutno pevaju na 12 jezika. Većinom na srpsko-hrvatskom. Ovih dana uvežbavaju pesmu na arapskom, koju su im predložili članovi iz Iraka i Sirije.

- Na nastupima pred "našom" publikom hit su uvek i gastarbajterske novokomponovane pesme - kaže Jana. - Na okupljanjima turski.

Bečki hor "29. novembar" broji oko 30 članova. Najmlađi ima 13 godina, a tu je i nekoliko penzionera.

- Godišnje nastupimo tridesetak puta, najčešće obučeni u majice sa službenim "grbom" hora, ali često i uz dodatak socijalističke kostimografije poput radnički h košulja ili pionirskih kapa i marama - kaže nam Jana. - Nastupi za Dan Republike su obavezni.

ULICA NAJDRAŽA BINA

JEDNOM do dva puta godišnje organizujemo "pravi" koncert hora, a ostali nastupi su uglavnom u okviru akcija kao podrška različitim inicijativama i borbama - kaže naša sagovornica. - Ponekad se vežemo i uz prigodne izložbe, ali najredovnija bina nam je - ulica. Volimo da zapevamo spontano, što dalje od formalne koncertne postavke. Jedna od meni najdražih akcija je javna gradska turneja, svake godine 29. novembra. Tada, najčešće po ciči zimi obilazimo nekoliko mesta u Beču značajnih za našu radnu migraciju - železničke i autobuske stanice, predvorja institucija...

ODABIR PESAMA

ODABIR pesama nam je vrlo važan i ponekad prođu probe i probe pre nego što zajedničkim glasanjem odlučimo da li neka pesma opravdava svoje mesto na našem repertoaru - priča Jana. - Uz probe koje su vrlo dinamične i neformalne, naše rasprave o repertoaru možda su još zanimljivije. Trudimo se da svakoj pesmi istražimo kontekst da se ne bismo našli u poziciji da zastupamo nešto o čemu ništa ne znamo. Upravo zato repertoar hora uvek polazi od članstva.