U ISTORIJI Srba 19. veka nema svestranije ličnosti od Atanasija Nikolića (1803-1882), rođenog u Bačkom Brestovcu kod Odžaka, koji je bio renesansni čovek superiornih znanja i nebrojenih društvenih angažovanja. Bio je, između ostalog, prvi rektor Liceja u Kragujevcu (preteče Univerziteta u Srbiji), a sa Jovanom Sterijom Popovićem osnivač Društva srpske slovesnosti (potonje SANU) i Narodne biblioteke.

Prvi je školovani inženjer u Srbiji, pisac prvih srpskih udžbenika iz matematike, projektant prve železničke trase u Srbiji i graditelj modernih drumova i brana i nasipa na rekama. Zaslužan je za livenje prvog topa u Srbiji i za pokretanje topolivnice u Kragujevcu i radionice za municiju u Beogradu. Osnivač je prve poljoprivredne škole u Srbiji i pokretač prve tekstilne fabrike za vojne potrebe. Sastavio je prvi policijski zakonik i tehnički rečnik u Srbiji.

Na njegov predlog je 1840. godine ustanovljen Savindan kao školska slava. Bio je učitelj crtanja i geodeta, pisao je drame, glumio, i sa Sterijom osnovao čuveni Teatar na Đumruku. Učestvovao je i u više poverljivih diplomatskih misija, kao i u tajnom prevoženju pušaka iz Rusije u Srbiju, dostojnom akcionih filmova.

U Bačkom Brestovcu lomila su se koplja oko toga hoće li mladi Atanasije po želji oca Nikole biti zanatlija, ili će poslušati majku Mariju da “ide na nauke”. Posle završene osnovne škole u Somboru, pohađao je gimnaziju u Sremskim Karlovcima i Novom Sadu, a potom studirao filozofiju u Đeru, u Mađarskoj. Zvanje pravnika koje se dobijalo po završetku studija nije ga zanimalo, pa je odlučio da obrazovanje nastavi u Artiljerijskoj školi u Beču.

* Pouke za zemljodelce u prvom poljoprivrednom listu

- Od ovoga vremena osetih ja čežnju za matematikom i zemljomerijem. I činjaše mi se da kad bi umeo zemlju meriti i karte sačinjavati, da bih bio najsrećniji čovek na svetu - zapisao je Atanasije u svojoj autobiografiji, nazvanoj “Biografija verno svojom rukom napisana”.

Kako u vojnoj službi nisu napredovali najbolji, već oni sa dobrim poreklom i vezama, Atanasije je napustio i Beč i 1824. prešao da živi u Novom Sadu, gde je otvorio privatnu školu crtanja, prvu umetničku školu u Srba. Međutim, rimokatolička opština protestovala je što jedan pravoslavac uči katoličku decu, pa mu je oduzeto pravo da bude javni učitelj.

* Čuveni Teatar na Đumruku, prvo pozorište u Srba

- Zloba me natera da postanem indžinirom - opisao je Nikolić kako je posle toga stekao diplomu inženjera zemljomernika (geodete) u Pešti.

U Munkaču, u Mađarskoj, gde je radio kao inženjer, dobija 1839. godine poziv iz Popečiteljstva prosvete da bude profesor matematike u Liceumu Knjaževstva Serbije u Kragujevcu. Novi profesor, koji je postavljen i za rektora Liceja, donosi sa sobom i prvi srpski udžbenik iz algebre, a đake na početku školske godine pozdravlja sa: “Stoj! Stoj! Stoj! Jer mesto na kojem stojiš sveto je”.

* Zgrada Liceja u Kragujevcu

- Moj postupak sa Srbčadima beše patrijarhalan i očinski. Ja sam nastojavao da svaku pogrešku mladiću primetim, pa ovu bez opomene, bez saveta, a dosta puta i bez kazni, nisam ostavio - zapisao je rektor, koji je izradio i pečat Liceja i uveo zvono za početak i kraj časova.

Ambiciozni pedagog je 1853. osnovao Zemljodelsku (poljoprivrednu) školu u Topčideru, gde je stvorio ogledno imanje, na kojem su se učenici, birani iz svih srezova u Srbiji, osposobljavali i “za plug i za pušku”. Najbolji đaci su, kao nagrade, nosili kući bika, prase engleskog soja, oruđe za kalemljenje voćaka, seme deteline...

Sa ciljem da što više ljudi dobije “zemljodelska” znanja, Nikolić je od 1844. do 1847. godine uređivao poljoprivredni “Čiča Srećkov list”. Naročito se zalagao za proizvodnju svile, a pošto su svilenim bubama neophodni dudovi, po njegovom nalogu je u požarevačkom kraju posađeno 60.000 stabala ovog drveća. U Topčideru, gde je napravio park, pored dudova je posadio i voćke donete iz Pešte i Beča.



U ULOZI KRALjA VUKAŠINA

ATANASIJE Nikolić je napisao i na scenu postavio više dramskih komada iz nacionalne istorije, od kojih je najduže prikazivano “Zidanje Ravanice”. U prvom beogradskom stalnom pozorištu, u magazi na Đumruku, glumački ansambl činili su diletanti, mladi činovnici i “ženskinje”, a među akterima je bio i sam Atanasije, koji se u dve predstave pojavio u ulozi kralja Vukašina.

* Zaslužan za utemeljenje Narodne biblioteke Srbije

UPOSLIO ZATVORENIKE

NIKOLIĆ je 1841. godine imenovan za načelnika policajno-ekonomičkog odeljenja pri Popečiteljstvu vnutrenji dela, kao čovek od poverenja Ilije Garašanina. Jedan od njegovih projekata bio je da uposli zatvorenike, koji su dotad kažnjeničke dane provodili besposleni. On ih je najpre uposlio na malom imanju ispred Ministarstva finansija, a potom na Topčideru, gde su radili na poljoprivrednom dobru i u fabrici za izradu vojnih ćebadi i sanduka za municiju.

* Bački Brestovac, rodno selo Atanasija Nikolića


PUŠKE ZA KNEZA MIHAILA

PO dolasku na vlast kneza Mihaila Obrenovića, posle incidenta na Čukur-česmi, Atanasije je dobio zadatak da tajno dopremi puške iz Rusije. Od početka decembra 1862. godine do kraja januara 1863. doneo je preko Rumunije u Srbiju 39.200 pušaka.