I ČETVRT veka posle pogibije Đorđa Božovića Giške, jednog od osnivača Srpske garde, i dalje stoji dilema da li je na ratištu u Hrvatskoj stradao od ruke domaćih političkih protivnika ili neprijateljskog metka sa hrvatske strane. Na Centralnom groblju, gde je danas obeleženo 25 godina od smrti komandanta Srpske garde, prijatelji, rođaci, sestra Slavica Božović i gardisti odali su pomen i poštu vođi oružane formacije Srpskog pokreta obnove. Giška je snajperskim hicem pogođen u srce 15. septebra 1991., nedaleko od Gospića.

Najodaniji Božovićevi prijatelji i danas su podsetili da nikada nije prestala sumnja o izdajničkom metku. Kako kažu, znao je da Državna bezbednost hoće da ga ubije na ulici, a po rečima njegove sestre Slavice, svesno je otišao da pogine na ratištu.

- Ubila ga je bratska ruka - rekao je kraj Giškinog groba i biste njegov kum Rista Mrdak. - Izdajnički metak ga je stigao dok je za slobodu svoga naroda poturio svoju glavu.

Jedan od najbližih prijatelja i komandanata Srpske garde Miško Janković, koji je u kolicima otkada je ranjen na ratištu, sa mladim gardistima odao je počast prijatelju. Komandovao im je da stanu u stroj, a potom tri puta uzviknuo: "Bog čuva Srbiju!" Oni su otpozdravili: "Živela Srbija!"

- Mislim da je Belom, Giški i svima nama sa Voždovca smrtna presuda donesena 9. marta 1991, kada je Giška sa probuđenom srpskom mladeži u Beogradu srušio komunizam - posle 25 godina - rekao je za "Novosti" Jovica Otašević, jedan od osnivača Srpske garde. - Tada je Milošević rekao onu čuvenu rečenicu: "Tu srpsku Spartu treba uništiti!" On je stvorio naše dželate i njihove talambaše koji su u Skupštini Srbije 2. avgusta sve nas nazvali kriminalcima i da nas kao takve treba sve pobiti.


AMANET PORODICI

Po rečima Slavice Božović, Đorđeve rođene sestre, uoči odlaska na ratište, kako kaže, gde je otišao da pogine kao heroj, ostavio je amanet da bude sahranjen u Kučima, u selu Bezjovo, 30 kilometara od Podgorice, odakle su mu koreni. Zato će zatražiti blagosov od SPC za prenos moštiju.