GENERAL Nikolaj Antonovič Mitkijevič-Žoltok, čukundeda potpredsednika ruske vlade Dmitrija Rogozina, verovatno počiva negde na prostoru bivše Jugoslavije. Pored Beograda, tranzitnog centra za "bele Ruse" izgnanike, između dva svetska rata, večna kuća vodećeg kontraobaveštajca carske armije mogla bi da bude u Sloveniji, Sarajevu, Bileći, Goraždu, pa i u Vojvodini, gde samo u Beloj Crkvi počiva devetnaest belogardejskih generala.

Posle dugogodišnje potrage za večnom kućom svog pradede generala Mitkijeviča-Žoltoka, Rogozin smatra da on, ipak,počiva negde u Srbiji i putem "Tvitera" je zamolio premijera Aleksandra Vučića da mu pomogne u pronalaženju pretkove grobnice.

Iako je reč o visokom oficiru, šefu belogardejske kontraobaveštajne službe, grob sa njegovim imenom se ne nalazi na Ruskom nekropolju na Novom groblju u Beogradu. Ipak, postoji mogućnost da je general Mitkijevič-Žoltok sahranjen pod drugim identitetom jer je kao glavni kontraobaveštajac "belih" Rusa bio na meti "crvenih" atentatora.

U Podvorju Ruske pravoslavne crkve u Beogradu ljubazno su pokušali da pomognu "Novostima", ali nisu pronašli podatke o generalu Mitkijeviču-Žoltoku. Uputili su nas na Arhiv Srbije i Vojni arhiv, gde bi možda mogao da se nalazi neki podatak, ukoliko nije uništen u Drugom svetskom ratu.

TAJNA GENERALOVE SAHRANE RUSKI opštevojni savez, koji je radio na ujedinjenju svih "belih" u izgnanstvu, radi rušenja komunističkog režima u otadžbini, osnovao je 1924. general Vrangel sa svojim štabom, u kome je bio i Rogozinov čukundeda, general Nikolaj Antonovič Mitkijevič-Žoltok. Planovi Vrangela o oslobodilačkom ratu su se ugasili zajedno sa Vrangelovim životom. On je umro u Belgiji 25. aprila 1928, a sumnjalo se da je otrovan. Njegovi saradnici iz štaba su nestali u javnosti, kad su mu ispunili poslednju želju, da bude sahranjen u Beogradu u ruskoj Crkvi Svete trojice na Tašmajdanu. Pretpostavlja se da je među njima bio i general Mitkijevič-Žoltok.

- Iz Rusije su u emigraciju krenuli milioni ljudi, a mnogi koji stigli u Srbiju kasnije su se razišli širom sveta. I general Vrangel, koji počiva u našem hramu Svete Trojice, umro je u Briselu, ali je njegova poslednja volja bila da bude sahranjen u Beogradu - rekli su nam u Podvorju.

Upravo grobnica generala Petra Vrangela, poslednjeg komandanta Dobrovoljačke armije juga Rusije, koji je pokušao da s najbližim saradnicima u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca organizuje oslobodilačku vojsku ukazuje da ovde počiva i Rogozinov čukundeda. Naime, general Mitkijevič-Žoltok bio je istaknuti član štaba komandanta Južnog krila ruske vojske Denikina, a zatim i njegovog naslednika Vrangela.

- General Nikolaj Mitkijevič-Žoltok bio je zamenik načelnika štaba Državne straže Rusije, koja je obavljala poslove današnjeg Ministarstva unutrašnjih poslova, Federalne službe zaštite i Federalne službe bezbednosti - zabeležio je Rogozin istražujući biografiju svog čukundede.

Odan zakletvi, on je s generalom Vrangelom ostao do poslednjih bitaka belogardejaca na Krimu. Oni su se tek 14. oktobra 1920. brodom "General Kornilov" otisnuli ka Turskoj, gde se nisu dugo zadržali. Štab generala Vrangela, zvanog Crni baron, zbog tamne kozačke uniforme koju je uvek nosio posle kraćeg boravka u Carigradu, doselio se u Kraljevinu SHS gde su već stigli kadeti ruske carske vojske. Vrangel je verovao da će stvoriti armiju od milionske mase izbeglica, kojim bi komandovao oficirski kor iz Kadetske škole.

Jedan njen deo bio je raspoređen negde u Sloveniji, a za precizniju informaciju bi trebalo potražiti rusko vojničko groblje. Posle prave odiseje marševa i putovanja ustkotračnim železnicama jedna grupa ruskih kadeta, njihovih profesora i njihovih porodica je 1921. stigla u Bileću.

U austrougarskom "lageru" u krševitoj zabiti kadeti su učili po programu carskih vojnih akademija, a profesori su im bili oficiri najverniji zakletvi. Oni nisu želeli da odu u bogate evropske metropole, kao većina emigranata iz viših slojeva, jer su verovali da će se vratiti u pobedničkom ratu. U ruski korpus su počeli da se prijavljuju čak i Srbi fascinirani veštinama i kulturom kadeta. O tom vremenu svedoči i zapušteno rusko groblje u Bileći, na kome počivaju i visoki carski oficiri. Kadetsko učilište iz Bileće se 1933. preselilo u Vojvodinu, u Belu Crkvu, gde se još 1920. doselilo više od 2.500 "belih" Rusa. Među njima su bili i kadeti koji su ubrzo nastavili školovanje i obuku, jer su se doselile kompletne školske ustanove: Nikolajevsko kavalerijsko učilište iz Peterburga, Marinski Donskoj institut iz Novočerkastka, Krimski kadetski korpus. Kad je Kadetski korpus iz Sarajeva 1929. došao u Belu Crkvu, oni su se ujedinili u Prvi Ruski kadetski korpus velikog kneza Konstantina Konstantinoviča. Na donedavno zapuštenoj parceli na belocrkvanskom groblju počiva 650 Rusa, među kojima 19 carskih generala. Originalnu dokumentaciju i muzej ove zajednice uništili su 1944. crvenoarmejci.


Odgovor premijera Vučića na molbu Dmitrija Rogozina