SVAKOG prvog petka u mesecu u restoranu “Kapeli” u centru Helsinkija okuplja se srpska dijaspora u Finskoj. Neki mesec dođe deset, drugi put dvadesetak ljudi. Staju u liniju samoposluživanja u “Kapeliju” i svako svoje uzima i plaća... Baš finski. Onda se sedi nekoliko sati, priča, razmenjuju se vesti iz domovine i tako do sledećeg meseca.

Srpsko-finsko društvo postoji od 2001. godine. Naših ljudi nema mnogo, tek nekoliko hiljada. Za razliku od većine naših iseljenika u zapadnoj Evropi, Srbi ovde nisu “gastarbajteri”. Uglavnom su postali Finci.

Tragajući za odgovorom šta traže Srbi u jednoj od najređe naseljenih zemalja sveta, koja “pliva” na 40.000 jezera, koju “kupa” Baltik i čije se dve trećine nalaze pod šumama, došli smo do netipičnih razloga za iseljeništvo.

Ovde niko nije došao da bi postao bogat, jer je to gotovo nemoguće. Najmanja plata iznosi 1.200 evra i sve dok primate do 1.500 evra, plaćate porez od 10 odsto. Kako se zarada penje, raste i stopa izdvajanja za zajednicu, tako da moćni direktori, recimo u “Nokiji”, koji mesečno uknjiže 100.000 evra, porez plaćaju 60 odsto.

Stopa nezaposlenosti je devet odsto, a svako ko nema posao u 2015. je raspolagao sa po 600 evra mesečno, a od ove će dobijati po 800. U stvari, teško da će i videti evro, jer u Finskoj, pričaju naši ljudi, novčanice od 500 evra dugo nisu osmotrili uživo. Keš se izbacuje iz upotrebe, a sve se plaća manje-više preko android telefona, aplikacija... Kako vele “zemljaci”, do pre nekog vremena u Helsinkiju je radilo nekoliko banaka gde ste mogli da vidite papirni novac da ga podignete ili uplatite. Broj tih banaka je sa dvadesetak pao na desetak, a radno vreme ekspozitura iznosi svega nekoliko sati dnevno. Ljudi sami odustaju od keša budući da im “telefonsko plaćanje” donosi i značajan procenat uštede.

Spomenik maršalu Manerhajmu

Koliko je to dobro za građane, a koliko svetski Veliki Brat ima u ovakvoj ekonomiji svoj interes, drugo je pitanje.

- Dosta je drugačije nego u Srbiji - pričao nam je u “Kapeliju” Stefan Mišić, ekonomista koji radi u svetu finskih finansija. - U ovoj zemlji se teško postaje bogat u jednoj generaciji i možete reći da ste imućan ako recimo prodate porodičnu firmu i za to dobijete, na primer, tri miliona evra. Onda čovek poveri novac fondovima koji dalje ulažu umesto njega. Maksimalna zarada tu je od pet do deset odsto godišnje i na to se plaća ogroman porez.

Zbog razumnog gazdovanja svojim bogatstvom, Finska ima najuređenije puteve u Evropi. U Helsinkiju su i najstarije zgrade dobile kredite da unaprede energetsku efikasnost.

Tajna finskog uspeha je u racionalnosti, složni su naši zemljaci, makar po poreklu. Finska država je, recimo, do ove godine plaćala master studije visokoškolcima iz celog sveta. Od ove godine zbog štednje to se odnosi samo na đake iz EU. Potom biraju najbolje da ostanu. Ovako kvalitetno obrazovanje doprinelo je tome da u “ruralnoj” Finskoj nastane “Nokija”. Kritična masa “internacionalne pameti” u ovoj zemlji dovela je nedavno i “Gugl”, koji je sve svoje servere sa uskladištenim podacima premestio u blizinu polarnog kruga unutar finskih granica.

Na univerzitetu u Helsinkiju kao naš lektor radi Dušica Božović. Devojka iz Gornjeg Milanovca je u Finskoj zadužena za obrazovanje naše dece koju uči maternji jezik, a naravno i Fince uči slavistiku.

- Ovde žive naši lekari, zubari, arhitekte, koji su u Finsku došli uglavnom devedesetih - priča Dušica. - Imam oko 25-30 đaka u Helsinkiju, a jedan broj njih učim preko “Skajpa” na daljinu. Ima i Finaca koji na kursevima uče naš jezik. Na primer, zbog Marije Šerifović i njene “Molitve” imala sam desetine đaka koji su hteli da nauče jezik na kome je spevana tako lepa pesma. Neki su opet su slušali Zdravka Čolića, neki se dive Noletu, pa uče reči koje on izgovara.

Ipak, priča Dušica, najsimpatičniji đaci joj se nalaze u dalekoj Laponiji. Zovu se Elis i Kimi Nitivoupio i žive u najsevernijoj opštini u Finskoj, u Polarnom krugu. Oni su redovni u “skamijama” dva puta sedmično po dva sata preko “Skajpa”.

Sve generacije Finaca opuštaju se na ledu

SVETLOST I VATRA OMILjENA IMENA

Finci gaje skoro pagansku ljubav prema prirodi. Lična imena koja bi u prevodu na naš jezik glasila Svetlost, Vatra, Divljina, Talas tamo su sasvim normalna. S druge strane, cene i vojnike iz svoje prošlosti i rado deci daju ratnička imena. Tako, na primer, u prevodu na srpski ime i prezime, po zlu dobro poznatog, Martija Ahtisarija glasilo bi Ratoborni Bog Morskog Ostrva.

VOJSKA OBAVEZNA

Stefan Mišić rođen je u Finskoj i tu je služio i vojsku. Trenutno, njegov sin je u vojsci. U armiju se ovde obavezno ide posle srednje škole.

- Tek u njihovoj armiji sam razumeo kakvi su Finci - vredni, odani, izuzetno su kolektivnog duha i obožavaju svoju domovinu - priča Stefan. Nikad nisam čuo da ovde neko pominje ukidanje vojske ili profesionalizaciju kao rešenje zbog “jeftinoće”. Od 5,3 miliona Finaca njih 800.000 je pod oružjem - kaže nam Mišić.