OD kako je pre 25 godina u Crnu Goru došao mitropolit Amfilohije, od tada počinje velika duhovna obnova, pre svega obnova vere u narodu. Duhovna obnova je svoj vidljivi izraz dobijala i u obnovi hramova i manastira, pa čak i onih koji su porušeni od Turaka. Te svetinje je obnovio narod sa svojim mitropolitom i sveštenstvom onog momenta kad je obnovio, vaskrsao u sebi veru u Boga. Najvažnije je da su sve te svetinje danas u bogoslužbenoj upotrebi. To nisu mrtve građevine nego živa duhovna saborišta vernog naroda kao što su bila u vremenu stare slave. Obnovljeno je oko 600 svetinja za dve i po decenije. To je samo znak da je duhovna obnova u Crnoj Gori božije delo. Crna Gora je krajem devedesetih spala na desetak parohijskih sveštenika, a danas nema sela koje nema svog paroha!

Ove reči protojereja stavrofora dr Velibora Džomića, koordinatora Pravnog saveta Mitropolije crnogorsko-primorske, ilustruju život crkve i naroda u zemlji lovćenskog Tajnovidca Svetog Petra Drugog Petrovića Njegoša. Prema poslednjim podacima, od juga do severa, ima nešto više od 650 pravoslavnih hramova i manastira.

- Naravno, tome treba dodati i preko stotinu do sada otkrivenih i u nauci poznatih crkvišta i manastirišta od kojih su mnoga ranohrišćanska - govori nam dr Džomić.

Na pitanje koliko država čini da sačuva to neprocenjivo blago pravoslavnog naroda, otac Velibor odgovara podsećanjem da je u jednom momentu ona to zaista činila ne samo finansijski preko Ministarstva vera, nego i preko Zavoda za zaštitu spomenika kulture.


Manastir Ostrog, Cetinjski manastir pohodi i mlado i staro

- Mnoge od pravoslavnih svetinja predstavljaju kulturna dobra neprocenjive vrednosti. Treba imati u vidu da Crkva poseduje i značajan broj pokretnih kulturnih dobara. Danas smo, nažalost, daleko od prave i adekvatne zaštite. Dovoljno je da kažem da se neki ministri kulture nisu udostojili da posete Mitropoliju kako bi dobili elementarne informacije o stanju tog duhovnog blaga. Formirana je Uprava za zaštitu kulturnih dobara, ali kao organ uprave umesto stručne službe koja će na stručan način sprovoditi službu zaštite kulturnih dobara kao delatnost od javnog interesa. Osim toga, Crna Gora je u deficitu sa kadrovima iz oblasti konzervacije, restauracije, crkvene arhitekture, graditeljstva i slikarstva. Ali, zato su pune kancelarije raznih nadobudnih činovnika koji misle da su popili svu pamet ovog sveta, a mnogi od njih u drugim državama ne bi mogli da se na puškomet primaknu institucijama zaštite spomeničkog nasleđa. Godinama se Mitropolija obraćala državnim institucijama, obaveštavala ih o problemima i predlagala rešenja. Tokom poslednjih godina ili ćute ili sprečavaju svaku obnovu sa ideološkom pričom o navodnoj "devastaciji spomenika kulture".

IKONA U HRAM Odluku gradonačelnika Cetinja da ikonu Bogorodice Filermose iz Narodnog muzeja preseli u cetinjsku pećinu, Džomić smatra anticivilizacijskom i antiverskom idejom. - Ko još može da veruje u priču da će Cetinje doživeti ekonomski procvat onog trenutka kad Filermosu smeste u pećinu? Istu priču su pričali pre desetak godina kad su pravili takozvanu Plavu kapelu. Šta je bilo od toga? Ništa! Ideja o ikoni u pećini, pored ostalog, znači da je propao taj projekat. I, umesto da pričamo o odgovornosti zbog propalog projekta, sada pričamo o još gorem projektu. Ko će da podnese odgovornost zbog bacanja narodnog novca u propale projekte? Jedino prirodno mesto za ikonu Bogorodice Filermose jeste hram, a ne pećinska tmuša.

Na ovu priču nadovezuje se i pitanje svojinskog prava Crkve, koje je regulisano zakonom na isti način kao i za sva druga pravna lica.

- Crkva je titular prava svojine nad pravoslavnim hramovima i manastirima, kao i nepokretnom i pokretnom imovinom koja im vekovima pripada. Međutim, danas je sve dovedeno do apsurda: Crkva mora da dokazuje da su crkve crkvene, a suprotno, bez ikakvih dokaza, govore oni koji ističu da je Crkva odvojena od države!? Danas u demokratskom društvu svako ima pravo da iznosi svoje mišljenje, ali se u pravnim državama prava Crkve i verskih zajednica nad sakralnim objektima ne mogu negirati i oduzimati po novinama i portalima, golom silom ili anticivilizacijskim rešenjima u određenim propisima. I sve sa pričom o vladavini prava, pravnoj državi, pravnoj sigurnosti i evropskim integracijama!? Najveći antiklerikalisti i bogoborci se zalažu za to da svetovna država gospodari verskim objektima. Ima antiklerikalnih i bogobornih tipova svuda u svetu, ali se oni bore protiv uticaja Crkve u društvu, a ne protiv njenih hramova. Ovde je suprotno - tvrdi Džomić.

U Crnoj Gori još nije donet Zakon o restituciji oduzete imovine crkava i verskih zajednica, što predstavlja veliki problem.

- Problem predstavlja i to što se, kao na primer u Nacrtu zakona o slobodi veroispovesti, izražava ambicija da se od crkava i verskih zajednica oduzme i ono što im je ostalo. Dakle, ne da se oduzeto vrati ili da se obeštete crkve i verske zajednice ako ne može da se izvrši naturalna restitucija, nego i da se ostatak, a prvenstveno sakralni objekti, oduzmu. Treba biti pošten i reći da su komunisti u jednom postrevolucionarnom i besudnom vremenu uzeli dosta, ali nisu dirali u svetinje. Ostavili su ih crkvama i verskim zajednicama. Da mi je neko pre 20 godina rekao da će doći vreme da će država koja je ratifikovala Evropsku konvenciju o ljudskim pravima izraziti ambiciju da oduzima sakralne objekte, zaista mu ne bih verovao - poručuje Velibor Džomić.

NOVAK DONATOR

Novak, sa majkom Dijanom i mitropolit Amfilohije sa vernicima ispred crkve u Jasenovom Polju

JEDAN od najvećih donatora za izgradnju Crkve Svetog arhangela Mihaila u Jasenovom Polju kod Nikšića je Novak Đoković. Upravo su njegovi preci iz tog kraja, a pored izgrađene crkve je grobnica u kojoj počivaju njegovi prabaka Sara i pradeda Neđeljko. Najbolji svetski teniser je prilikom osvećenja hrama došao u Nikšić gde ga je dočekalo na hiljade obožavalaca. I mitropolit Amfilohije, episkop budimljansko-nikšićki Joanikije tim povodom upriličili su prijem vrhunskom sportisti, čoveku i verniku.

BOLjI POLOŽAJ IMAJU ČAK I SEKTE

- KAO čovek koji se pomalo razume u pravo i pravne sisteme mogu da kažem da sama po sebi i u duhu evropske pravne tradicije nije sporna registracija crkava i verskih zajednica. Da je ova Crkva, ova Mitropolija koja neprikinuto postoji skoro 800 godina, kojim slučajem pre neku godinu došla ovde onda bi bilo u redu da se registruje ili evidentira radi sticanja pravnog subjektiviteta i vršenja svoje misije. Ovde se ne radi o tome - ističe Džomić. - Bolji pravni položaj i veći nivo pravne zaštite imaju novoformirane verske zajednice, pa čak i sekte koje stižu iz belog svega, nego Mitropolija iz koje se rodila Crna Gora. Ta Crkva ima svoj neprekinuti istorijski kontinuitet i stečeni pravni subjektivitet. Ovo je nešto sa čim se hrišćanska crkva prvi put sreće u svojoj dve hiljade godina dugoj istoriji.