VLADAO je pegavi tifus, a lekari i medicinsko osoblje Valjevske bolnice izgarali su da što više pomognu ranjenicima i obolelima. O sebi nisu razmišljali. Za vreme Velikog rata, od oktobra 1914. do maja 1915. godine, u grad na Kolubari stizali su ranjeni srpski i austrougarski vojnici, ali je tifus usmrtio više od 7.500 obolelih. Među njima i 22 lekara i čuvenu srpsku slikarku Nadeždu Petrović, medicinsku sestru, dobrovoljca. Ratna bolnica u Valjevu postala je simbol medicinske požrtvovanosti i humanosti.

Centralna manifestacija obeležavanja stogodišnjice Valjevske bolnice, ovekovečene i u delu Dobrice Ćosića, počela je jučerašnjim otvaranjem stalne izložbene postavke u Istorijskom arhivu grada na Kolubari. Izložbu "Stradanje i humanizam. Valjevska bolnica", autora istoričara Velibora Vidića, juče je posetio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić, koji je i pokrovitelj manifestacije, u okviru koje je priređena i međunarodna konferencija.

Zbog geografskog položaja i blizine fronta, u Valjevu su bili smešteni glavni komandni i sanitetski centar srpske vojske, prijem ranjenika, izbeglica, zarobljenika, obolelih. Za smeštaj ranjenih i bolesnih bilo je predviđeno korišćenje 11 opštinskih objekata sa 2.210 kreveta. U Valjevu su tada postojale su samo dve medicinske ustanove - Okružna bolnica i Stalna vojna bolnica Drinske divizije, sa malim brojem ležaja, pa je praktično ceo grad postao medicinska ustanova.

- Svi događaji vezani za Valjevsku bolnicu bili su u senci slavnih pobeda na Ceru i u vreme Kolubarske bitke, na njih niko nije obraćao pažnju, a to je po tragičnosti verovatno najdramatičniji period srpskog naroda u celom Prvom svetskom ratu - kaže autor izložbe Velibor Vidić, istoričar Istorijskog arhiva u Valjevu. - Izložba je rezultat višemesečnih istraživanja u domaćim i stranim arhivima, zasnovana je na originalnim dokumentima i dnevničkim zapisima.

Zgrada nekadašnje opšte bolnice sada je Istorijski arhiv

Vidić ističe da je, nažalost, najveći deo medicinske dokumentacije uništen 1915. godine, prilikom povlačenja. Potom, posle Drugog svetskog rata, taj događaj je bio nedovoljno pokriven dokumentima i istraživanjima.

- Kao prvorazredni izvor poslužili su dnevnici, sećanja lekara i bolničara, pa smo na osnovu tih zapisa otpočeli rekonstrukciju događaja, te traganje za dokumentima koji će da potvrde njihova svedočanstva, i to nam je u velikoj meri pošlo za rukom - kaže autor izložbe. - Kada smo ovaj posao započeli, nameravali smo da priredimo primerenu izložbu o događajima vezanim za Valjevsku bolnicu. Ni slutili nismo koliko će ozbiljan i obiman biti taj projekat.

Izložba, čiji su inicijatori zaposleni u Istorijskom arhivu Srbije i Valjeva, smeštena je u zgradi nekadašnjeg hirurškog paviljona, podignutoj 1907. godine. Deo tog prostora, površine 500 kvadratnih metara, depo Istorijskog arhiva pretvoren je u svojevrsni muzej.

- Postavka o Valjevskoj bolnici više je od kulturnog događaja, jer se njome ispravlja nepravda stara čitav vek, odaje se počast hiljadama ranjenika i stanovnika obolelih od pegavog tifusa, postradalih u zimu 1914. i 1915. godine - kaže Snežana Radić, direktorka Istorijskog arhiva u Valjevu. - Odajemo počast i brojnim stranim lekarima, koji su dali svoje živote, lečeći obolele, kao i građanima Valjeva za nesebičnost i humanost u tim izuzetno teškim danima.


TIFUS KOSIO I LEKARE

U vreme epidemije, u Valjevu je na 7.500 obolelih bilo samo 25 lekara! Procenjuje se da je u valjevskom kraju od pegavog tifusa stradalo oko 3.500 vojnika i više od 4.000 civila. U Srbiji od ove bolesti umrlo je oko 135.000 ljudi, među njima oko 30.000 vojnika. Umrli su dr Selimir Đorđević, upravnik valjevske Okružne bolnice, koji je svoju vakcinu ustupio vojnicima, Draginja Babić, prva Srpkinja doktor medicine, i dr Albert Semjuel Kuk iz SAD, čiji, jedan od retkih spomenika preminulima postoji u Valjevu. Za suzbijanje epidemije najznačajniji je bio dolazak dr Ludvika Hiršvelda, svetski čuvenog bakteriologa, koji je uspeo da izoluje klicu paratifusa.

SRPSKO OSTAJE SRPSKO

- Naši preci odavno su ustanovili sistem vrednosti, koji su preneli na nas, a najbolje smo opisani na tabli u holu zgrade Crvenog krsta u Ženevi, kao opomena i poziv na dobrotu: “Budi human kao što je bila Srbija 1885. godine” i to nikada ne mogu da nam oduzmu, kao što će Gračanica, Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, sve što je bilo srpsko zauvek i ostati srpsko, to je realnost, sve drugo bilo bi posledica odricanja pod silom – rekao je predsednik Srbije Tomislav Nikolić, otvarajući naučni skup u Valjevu, posvećen veku ratne bolnice u Prvom svetskom ratu u gradu na Kolubari.

Nikolić je poručio da će Srbija zauvek biti zahvalna medicinskom osoblju iz Velike Britanije, Belgije, SAD, Holandije, Rusije, Francuske i drugih zemalja, koji su se odazvali pozivu naše države da pomognu domaćim lekarima u borbi protiv epidemije pegavog tifusa. Naglasio je da o Valjevskoj bolnici mladima treba govoriti neprekidno, sve dok im se taj strašni deo još strašnijeg Velikog rata ne ureže u pamćenje i tamo ostane sa sećanjem na Cer i Kolubaru, odbranu Beograda, Albansku golgotu i Solunski front.

- Solidarnost i humanost srpskih lekara i bolničara, koji su se u Valjevskoj bolnici brinuli i o ranjenim i od tifusa obolelim austrougarskim vojnicima može se uporediti sa sadašnjom humanošću građana Srbije prema migrantima sa Bliskog istoka – rekao je Nikolić.- Drugačije ponašanje ne bi nam oprostilo sećanje na Valjevsku bolnicu i naše postupke mnogo godina pre.
(B. P.)