MORAM da priznam da sam, kada su 2008. godine počeli radovi na obnovi zgrada u okviru Bogoslovije, pomislio "Bože, šta će nama ovolike zidine"? Ali srećom, vladika Teodosije je bio uporan, tako da nam sada nedostaju smeštajni kapaciteti jer je ove školske godine, pete po redu otkad je obnovljen njen rad, naša bogoslovija zaokružila nastavnu celinu. U njoj sada nastavu pohađa svih pet generacija bogoslova.

Ovim rečima otac Andrej, prorektor Bogoslovije u Prizrenu, ponosno objašnjava kako uporedo sa nastavom teče i obnova zgrada u kompleksu Bogoslovije. Tokom dosadašnjih radova, obnovljena je, kaže, najstarija zgrada Bogoslovije, zgrada Sime Igumanova sagrađena 1872. godine, u kojoj se i odvija nastava.

- Trenutno se privode kraju zgrade internata i rektorata koje se obnavljaju sredstvima EU, dok se zahvaljujući norveškoj ambasadi gradi kotlarnica koja će grejati čitavu Bogosloviju. Istovremeno izvode se radovi na sportskoj sali koja je jako potrebna đacima u ovom uzrastu zbog njihovog fizičkog razvoja - priča otac Andrej i dodaje da je ove godine, kada prva generacija bogoslova upisuje peti razred, zaokružena celina u radu ove najpoznatije škole Srpske pravoslavne crkve. - Zahvaljujući blagodeti Božjoj, Bogoslovija od ove godine radi punim kapacitetom i što se tiče đaka i profesora. Veliki je to uspeh za sve nas, jer kada smo posle 12 godina pauze počeli da obnavljamo ovu školu, nismo znali hoće li se naš trud isplatiti. A evo sada imamo 56 učenika i desetak profesora iz svih krajeva. Najviše ih je iz naše eparhije, raško-prizrenske, ali budući da imamo dosta profesora iz Kruševca imamo i dosta đaka iz tog grada, imamo đaka i iz Ostružnice, zatim Crne Gore, kao i čitavog regiona.

Napominjući da u dosadašnjem radu ni učenici ni profesori nisu imali problema vezanih za bezbednost, prorektor Bogoslovije ipak priznaje da je i sam dolazak učenika, željnih sticanja znanja u ovoj školi koju su pohađali i u njoj predavali poznati duhovnici SPC (među kojima i upokojeni srpski patrijar Pavle), pravi podvig...

Budući bogoslovi u pauzi između predavanja

- Oduvek me je vodila želja da postanem bogoslužitelj, a dodatna motivacija da upišem ovu školu vodila me je jer su moji koreni odavde - priča Dimitrije Božović (15), čiji su roditelji iz Peći i koji kao raseljeni žive u Pančevu.

Poput Dimitrija, tu je i Marko Striković (16) iz Ostružnice, učenik drugog razreda. On kaže da mu se Prizren odmah dopao i da iako ranije nije dolazio na Kosovo, o strahu nije razmišljao.

- U početku mi je bilo teško zbog mojih koji su brinuli za moju bezbednost, ali kada su shvatili da sam ja zadovoljan uslovima i da ne osećam strah i oni su prestali da se plaše, tako da se ja sada osećam potpuno rasterećen i mogu u potpunosti da se posvetim učenju - priča Marko.

Njegov vršnjak Miloš Popović iz okoline Osojana na Kosmetu kaže da je jedva dočekao početak školske godine, dok Vuksan Kostić (19) iz Bostana kod Novog Brda kaže da mu je pet prethodnih godina provedenih u Bogosloviji promenilo život.

Nastava se odvija u zgradi Sime Igumanova

- Ovde sam jednostavno rečeno porastao, ali pre svega shvatio i naučio o životu crkve i životu sveštenika - priča Vuksan.

Za život i rad na Kosmetu odlučio se i mladi profesor Velimir Mihailović iz Topole koji je u Prizren došao sa suprugom.

- Veoma sam srećan i zadovoljan što ću raditi i živeti u ovom gradu koji je car Dušan odabrao za svoje sedište i koji se s pravom naziva carskim gradom - kaže profesor Mihailović koji će učenicima Bogoslovije predavati četiri predmeta...

MILICA JEDINO SRPSKO DETE

POČETKU školske godine u Bogosloviji osim bogoslova raduje se i mala Milica Đorđević, jedino srpsko dete u ovom gradu. Tako se i ovoga puta, Milica, koja je ove godine upisala četvrti razred, sa majkom Evicom i učiteljem pridružila bogoslovima prilikom obilaska manastira Svetih Arhangela.

- Milica se jako raduje početku školske godine i dolasku bogoslova jer se često druži sa njima - priča Vuko Danilović, učitelj devojčice koja nastavu pohađa u konaku Crkve Svetog Đorđa.

Inače, pored ove crkve u centru grada, manastir Svetog Arhangela je oslonac učenicima Bogoslovije.

Otac Andrej, prorektor prizrenske bogoslovije

MANASTIR OSLONAC

- BITI bogoslov i biti kandidat za sveštenika velika je čast i odgovornost - poručio je otac Mihajlo, iguman svetih Arhangela kraj Prizrena, bogoslovima koji su se prvog školskog dana okupili kraj spomenika caru Dušanu u ovoj delimično obnovljenoj svetinji. - Služenje Bogu po predanju crkvenom je najodgovornije ali mi imamo blagodet božiju kojom i opstajemo kao što je to car Dušan u 14. veku podigao ovu zadužbinu za svoje potomke..

Inače, 2004. godine tokom martovskog pogroma potpuno je zapaljen i ovaj manastir.