ALEKSANDRU Anu Brajer (25), medicinsku sestru iz Aleksinca, i nesvršenog studenta arhitekture Brazilca Rafaela da Silveiru Belmontea (31) u Izraelu je povezao posao, a zatim i ljubav koju su 11. januara krunisali brakom. Venčanje, građansko i crkveno, kojem je prethodilo Rafaelovo krštenje u pravoslavnoj crkvi, obavljeno je u Aleksincu uz uobičajeno svadbeno veselje. Mladenci su se potom vratili u grad Ejlatu, da čekaju bebu.

Tragajući za poslom, Aleksandra je iz Srbije u Izrael otišla polovinom septembra 2013. godine. Istim povodom ali sedam godina ranije, tamo se iz još udaljenijeg Brazila iz grada Porto Alegre, sa svojom porodicom doselio Rafael.

Zajedničko za oboje je što imaju jevrejske korene. Ana po dedinoj liniji, a Rafaelu je majka Jevrejka. To im je mnogo pomoglo da brzo dobiju radne vize, a Ana posebnu zahvalnost duguje Jevrejskoj opštini u Beogradu.

- Posle završene škole, radila sam tri godine u struci na određeno vreme, najpre u bolnici, a posle i kod jednog lekara privatno - priča Aleksandra Brajer Belmonte. - Kako su šanse za stalni posao bile nikakve, odlučila sam da sreću potražim u Izraelu, gde su od ranije već bila moja braća po stricu i tetki.

SLIKANjE NA BOVANSKOM JEZERU MEĐUSOBNO najviše komuniciraju na srpskom jeziku, oboje prilično znaju hebrejski, a Ana uporno uči i portugalski. Pošto snega nema ni u Brazilu ni u Izraelu, Rafael je insistirao da se sa Anom u venčanici fotografiše u zimskoj idili na Bovanskom jezeru (na fotografiji iznad), kako bi ambijent pod belim pokrivačem pokazao prijateljima.

Od njih sam i čula da postoji neki Brazilac, koji već govori srpski i mnogo voli Srbiju.

Ana je u gradu Ranana blizu Tel Aviva šest meseci učila hebrejski jezik u internatu “Merkoz klita”. Za to vreme od države Izrael dobijala je mesečnu pomoć od oko 500 evra. Trenutno radi u spa-centru jednog hotela, gde je Rafael šef sale.

- Preko Anine braće i još nekih prijatelja iz Srbije, počeo sam da učim srpski, a Anu sam zavoleo na prvi pogled - kaže Rafael. - Pošto oboje volimo fudbal, ljubav je u startu predriblala naša osećanja i dovela nas na “ludi kamen”.

Sada jedva čekaju da odu u Brazil, najverovatnije posle Aninog porođaja.

- Čim smo uštedeli dovoljno novca, odlučili smo da brak ovekovečimo baš u Aleksincu - kažu Ana i Rafael, naglašavajući da im je mnogo žao što iz opravdanih razloga nije mogla da dođe mladoženjina rodbina, ali su tu bili njegovi prijatelji i prijateljice iz Beograda i Novog Sada. Svadbeno veselje proteklo je uz srpsku muziku, ali nisu izostali ni taktovi sambe.

* Rafa ljubi srpski grb


U Izraelu se živi dobro, ali je sve skuplje nego, na primer, u Srbiji, dodaju Ana i Rafael. Dosta se radi, ne postoji druženje kao ovde, u gradu u kome žive nema mnogo kafića i diskoteka, a najveće opuštanje je odlazak na plažu.

ISTETOVIRAO KALEMEGDAN

KOLIKO je Rafael zavoleo Srbiju, i to još pre poznanstva sa Anom, a sada posebno, govori i to da je za osam godina 13 puta dolazio u našu zemlju, od čega pet puta u Aleksinac. Prijatelji ga odavno već zovu Rafi Srbine, što mu godi. Ne skida trenerku i dres sa grbom Srbije i navija za Partizan. Na desnoj ruci je istetovirao Kalemegdan, a tu je i reč “bre”, kao i prepoznatljiv simbol grupe “Riblja čorba”.