Podaci iz Petog izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama (IPCC), koji je predstavljen na radionici koju su organizvali Centar za promociju nauke (CPN), organizacija "Jedan stepen Srbija" i CEKOR donosi poražavajuće podatke koji ukazuju na to da je situacija u poslednjih dvadeset godina znatno pogoršana.

Po preliminarnim podacima Petog izveštaja Međuvladinog panela o klimatskim promenama, koji obuhvataju period do oktobra ove godine, 2014. je svrstana u pet najtoplijih, ali ima sve predispozicije da bude i najtoplija godina od kako se sprovode merenja, istakla je je meteorolog i klimatolog Verica Gburčik.

O problemima na koje ukazuje taj izveštaj i o načinima koji bi pomogli u poboljšanju situacije, govorili su stručnjaci sa Univerziteta u Insbruku, Lundu i Lajpcigu.

Klimatske promene u Srbiji do sada nisu izazivale veliku pažnju, a jedan od razloga jeste što nema dovoljno podataka o posledicama koje izaziva globalno zagrevanje. Međutim, profesor na Meteorološkom institutu Fizičkog fakulteta u Beogradu Vladimir Đurđević, istakao je da je urađena detaljna analiza trendova pojedinih klimatskih parametara za teritoriju cele Srbije

Posle 2050. godine u Srbiji sve manje padavina
U analizi klimatskih parametara i njihovih promena u Srbiji praćen je period od 1960. do 2012. godine, jer su tada bili relevantni i kvalitetni podaci.

Đurđević je rekao da su sve prisutniji ekstremi na našim prostorima, koji se manifestuju u dužim periodima suše ali i kratkim ali obilnijim padavinama.

Modeli koje su dale različite institucije u Evropi, dobro pokazuju šta se dešavalo u poslednjih 15 godina, ali predviđaju da će srednja godišnja temperatura nastaviti da raste, tako se u Srbiji do kraja veka može očekivati porast od skoro 4 stepena.

Takođe, ovi modeli su neodlučni da li ćemo imati više ili manje padavina u tridesetogodišnjem predviđanju, ali za period posle 2050. godine, očekuje se značajan deficit padavina na našoj teritoriji kao porast temperature u letnjim mesecima za 7 stepeni.

Predstavnik CEKOR-a Zvezdan Kalmar naglasio je da u Srbiji po procenama svetske banke, više od 80 odsto ukupnog prirodnog kapitala predstavljaju ispaše, usevi i šume, pa bi svi sektori trebalo da uzmu ozbiljno u obzir ova upozorenja.

Sve ekstremniji uslovi na čitavoj planeti
Pričajući o promenama koje sve više pogađaju planetu, zamenik šefa Instituta za meteorologiju i geofiziku na Insbruk univerzitetu Džordž Kaser je rekao da su sve prisutniji ekstremi koji se ogledaju u povećanom broju toplih, odnosno smanjenom broju hladnih dana i noći tokom godine i dodao da jedini način da zaustavimo globalno zagrevanje jeste ograničavanje emisije gasova sa efektom staklene bašte.

On je istakao da postoje različiti scenariji koji za period do 2100. godine predviđaju kako će se klimatske promene odražavati na planetu, ali za koji god se scenario odlučimo, na globalnom nivou, povećanje teperature se ne može izbeći.

Više toplih dana, veći rizik od poplava

Direktor Centra za održive studije na Lund univerzitetu Lenard Olson osvrnuo se na ranije izveštaje IPCC-a i rekao da su oni samo pokazali da su naučnici koji su još u 19. veku primetili da se Zemlja zagreva, bili u pravu kada su tvrdili da će se emisija ugljen-dioksida povećati.

Vrlo je verovatno da je broj i intenzitet toplih dana značajno povećan u poslednje tri decenije i praktično je izvesno da će se ovo povećanje nastaviti do kraja 21. veka, ali je već sada vidljivo da se pojava toplih talasa više nego udvostručila u nekim područjima“, istakao je Olson.

On je dodao da u narednih petanaestak godina ostaje isti rizik od poplava kakav je i danas, ali da bi se mogao znatno uvećati ukoliko se globalna temperatura poveća za 2 ili 4 stepena Celzjusa do kraja veka.

Nestaće sve vrste koje ne mogu da se prilagode
Ekologija i zaštita životne sredine trebalo bi da postanu prioritet u obrazovanju, a neophodno je i donošenje nacionalne analize osetljivosti na klimatske promene, poručeno je na seminaru o promeni klime i ugroženosti biodiverziteta koji je organizovalo Udruženje ''Škola za opstanak''

Potrebno je stvoriti regionalne centre za obrazovanje za životnu sredinu i održivi razvoj, jer Srbija nema nijedan centar takve vrste, a poređenja radi, Grčka ih ima više od 60, Češka 150, Holandija 300, što znači da oni znaju zbog čega osnivaju takve centre“, istakla je predsednica Udruženja, Gordana Brun.

Na seminaru je rečeno da će klimatske promene dramatično uticati na biodiverzitet, kao i da ne postoji sistemsko praćenje tih promena, te da bi trebalo značajno ojačati bazu znanja za očuvanje i održivo korišćenje biodiverziteta.

Govoreći o posledicama klimatskih promena u Srbiji, ornitolog Vojislav Vasić je rekao da one mogu dovesti do fenoloških, morfoloških, fižioloških i genskih promena kao i do iščezavanja vrsta koje nisu sposobne da se prilagode tim promenama.