OD STALNOG DOPISNIKA: PARIZ

NEDOKUČIVI su putevi božji. Kako, inače, drugačije objasniti podatak da postoji manastir Srpske pravoslavne crkve u kom nijedna monahinja nije Srpkinja?

Manastir posvećen rođenju Presvete Bogorodice nalazi se u francuskom mestašcetu Majen na 250 kilometara zapadno od Pariza, u pravcu Bretanje. U nadležnosti je Njegovog preosveštenstva vladike Luke, episkopa zapadnoevropskog. Igumanija Jelena je iz Meksika, a u njemu žive još monahinje Katarina, Teodora, Sara i Klara iz Brazila, Sofija iz Portugalije i Francuskinja Hristina. Njihove sudbine i životne priče su krajnje zanimljive, a sve ih je spojila iznenada otkrivena ljubav prema pravoslavlju.

- Najveći deo sestara je prešao u pravoslavlje u Brazilu, svaka na različitom mestu, ali s jakim ubeđenjem, koje samo Svevišnji može da objasni, da Bog stanuje u Pravoslavnoj crkvi - kaže u razgovoru za „Novosti“ igumanija Jelena.

Nastojateljica manastira Rođenja Presvete Bogorodice objašnjava šta je to privuklo našoj veri.

- Pravoslavlje je dalo smisao mom životu. Može da deluje jednostavno, ali u Pravoslavnoj crkvi smo to što smo, i pokušavamo da budemo bolji, zahvaljujući Bogu. Pravoslavna crkva brižljivo čuva i širi praistinu. U Katoličkoj crkvi nisam volela hipokriziju, da od drugih tražimo ono što ne tražimo od samih sebe. Taj nedostatak iskrenosti mi je mnogo smetao.

Monahinje Sara, Jelena i Klara

Jelena je rođena u Meksiku, a detinjstvo je provela u Brazilu i, kaže, u to vreme nije bila preveliki vernik.

- Kada sam otkrila pravoslavce, nisam još uvek poznavala svu istinu o njima, ali sam već na prvoj liturgiji Svetog Jovana Zlatoustog, u Brazilu, na koju sam bila pozvana, osetila snažno prisustvo Boga. Odlučila sam da pređem u pravoslavlje i da se zamonašim. Bila sam mlada i sigurna da radim dobru stvar.

Pravoslavlje je uzela 1986. godine, što je u početku uznemirilo njenu porodicu.

- Bili su u strahu, jer pravoslavlje tamo ne poznaju dovoljno. Danas je to za njih blagoslov. Dolaze da me posete, i ja, doduše retko, odlazim kod njih. Nosim sa sobom poruku hrišćanstva, koju veoma poštuju.

ZA SVE JE POTREBNO VREME IGUMANIJA Jelena razume pomalo srpski, ali ga sestra Sara odlično govori. Osim srpskog, ovde se još govore i francuski, portugalski i španski. Služba je na francuskom. -U Godonkur su puno dolazili da nas posete. U Majenu nas još ne poznaju dovoljno. Tek smo došle. Za sve je potrebno vreme.

Čim je prešla u pravoslavlje, otišla je u Evropu, u Portugaliju, u manastir koji je bio pripojen Poljskoj pravoslavnoj crvki.

- Kada je vladika preminuo, dobili smo blagoslov od mitropolita PPC Save da se pripojimo SPC, u kojoj su nas primili velikog srca i raširenih ruku - ističe igumanija.

Odluka da pređu baš u SPC je, kaže, bila jednostavna i logična.

- Shvatile smo da je srpska crkva mučenička, zbog svega što se dešavalo sa srpskim narodom tokom rata. I mi smo izabrale put mučeništva. Napravile smo pravi izbor.

Sestrinstvo se u Majen preselilo tek pre nekoliko meseci iz 800 kilometara udaljenog Godonkura u oblasti Vož. Morale su da odu, jer nisu imale sredstava za održavanje. Krov je mogao da popusti svakog časa. Za njihov problem čuli su u pravoslavnom manastiru Sveti Antonije, metohu manastira Simonopetra na Svetoj gori, kome je jedan bogati francuski par donirao veliki posed. U svojoj mladosti su prešli u pravoslavlje, a nisu imali decu, pa su sve ostavili crkvi.

- Sad uređujemo staru konjušnicu za monaški život. Imamo i malu kapelu u šumi. Adaptiramo i konak za posetioce. Počinjemo iz početka i potrebna nam je pomoć - kaže igumanija.

Neophodna sredstva stiču pravljenjem sveća za crkvu Sveti Sava u Parizu. Sestra Sara slika ikone. Bave se i kaligrafijom.

-Veoma smo počastvovane što pripadamo Srpskoj pravoslavnoj crkvi i što nas je prihvatila takvim kakve smo. Vladika Atanasije Jevtić nam je svojevremeno govorio da ne pokušavamo da se menjamo i da ne imitiramo Srbe. U tome i jeste veličina i mudrost Srba, jer nikoga ne stavljaju u kalup i ostavljaju tu vrstu slobode koja je suštinska za svakog čoveka - objašnja igumanija Jelena šta je vezuje za srpsko biće i pravoslavlje.



MOLE SE ZA KOSMET

SESTRE manastira Rođenja Presvete Bogorodice odlazile su više puta u Srbiju.

-Ranije sam išla svake godine, a kasnije sam bila okrenuta velikim obavezama u manastiru. Planiram da uskoro ponovo odem. Mnogo volim Žiču. Htela bih ponovo da posetim i Gračanicu. Strašno je to što se Srbima dogodilo na Kosovu. Delimo tugu, stalno se molimo za njih - kaže igumanija Jelena.