PRVA ustanova u Srbiji za „gledanje zvezda“, Astronomska opservatorija u Beogradu, po kojoj je ovaj deo grada i dobio ime Zvezdara, poprište je priče o jednoj zanimljivoj porodici. Tri generacije porodice Protić, već 82 godine, iz nje posmatraju zvezdano nebo.

Naš najveći pronalazač malih planeta, astronom Milorad Protić (1911-2001) tokom tridesetih godina proteklog veka ovde je započeo svoja opservatorijska posmatranja. Njegova kćerka Vojislava Protić Benišek (68) rođena je i provela ceo život u Opservatoriji. Odlučila je da nastavi očevim stopama. Tradiciju je nastavio njen stariji sin Vladimir, koji se zainteresovao za savremene radio-teleskope i digitalnu tehniku specijalnim astronomskim kamerama. Njen mlađi sin Branimir zaplovio je umetničkim vodama.

- Od detinjstva sam bila okružena ovime - pokazuje rukom Vojislava Protić Benišek na knjige i astronomske instrumente. - Rođena sam posle rata. Tih godina svi smo bili siromašni. Moje igračke su bili ovi instrumenti. Pamtim unutrašnji polet ljudi koji su ovde radili. Vladala je velika disciplina, a ceo prostor kao da je ispunjavala velika ljubav prema astronomiji. Tu ljubav sam i ja ponela u sebi. I nikad nisam pronašla nešto što bi me odvuklo na drugu stranu. Volela sam književnost, čak sam je i studirala, ali ni to nije moglo da me udalji od astronomije.

U Opservatoriji je smešten gotovo čitav život porodice Protić. Ne samo da ovde rade, već i žive u stanu u sklopu Opservatorije. Komšije su im uglavnom i kolege, budući da u zgradama Opservatorije živi još 25 porodica.

- Astronomije je velika radost za svakoga ko se upozna sa njom. Prosto vas začara lepota neba. Ceo život sam posvetila ovom poslu, koji je veoma zahtevan. Ali, ništa nije naporno kad radite ono što volite.

Vojislava je nekoliko godina u penziji, ali je i dalje profesionalno aktivna. Glavna preokupacija joj je otvaranje Muzeja astronomije. Iako su zvezde divne, svesna je da je za realizaciju ove ideje potrebno malo više truda od zamišljanja želje kad vidi zvezdu padalicu. Sasvim je izgledno da će u tome i uspeti.

- Sve što se ne radi zbog novca, ide brže i lakše - sa puno optimizma kaže naša sagovornica. - Idejni projekat je završen. Očekujemo nekoliko donacija, pa da krenemo u posao. Bilo je krajnje vreme da ono što posedujemo, a što je, pre svega, unikatno ili rađeno u malim serijama specijalno za astronomske opservatorije, sakupimo na jednom mestu i sačuvamo od propadanja i nestanka.

Muzej će biti smešten u posmatračkom paviljonu. Ta zgrada je sada ruinirana, ali sa minimalnim ulaganjima, ne većim od 20.000 evra, može da se dovede u funkciju. Ukoliko se sve bude odvijalo po planu, muzej će biti otvoren ove jeseni.

- U njemu će biti smeštena glavna postavka muzeja, a u vedrim danima, posetiocima će biti omogućeno da našim najvećim instrumentom, velikim refraktorom, pogledaju Mesec, zvezdana jata ili mnoga druga nebeska tela, što je i najveća draž kada je Opservatorija u pitanju - priča Vojislava Protić Benišek. - Isto tako će vredno astronomsko nasleđe dvojice prvih upravnika ove institucije, Milana Nedeljkovića, profesora Velike škole i Univerziteta, i akademika Vojislava V. Miškovića, postati dostupno svima koji se interesuju za kulturnu baštinu.

Opservatorija ima veoma vrednu biblioteku, koja će, dobrim delom, ući u sastav budućeg muzeja.

-Najvredniji je „Večiti kalendar“ Zaharija Orfelina iz 1783, ali ima još dosta unikatnih knjiga - kaže naša sagovornica.


GRAD JE OPKOLIO

- Kada je Opservatorija građena, traženo je mesto bez ulične rasvete, kako bi se što bolje videlo nebo - priča naša sagovornica. - Izabran je deo grada na brdu koje se zvalo Veliki Vračar. Danas je grad potpuno opkolio Opservatoriju i ona se kupa u svetlosti. Sem Sunca, sa nje se teško šta može ozbiljnije posmatrati na nebu. Tako da su Opservatoriji preostala teorijska istraživanja, a glavna osmatranja se sada vrše na osmatračkoj stanici na planini Vidojevica kod Prokuplja.