POSLE tačno 210 godina zemni ostaci Janka Gagića, zaboravljenog junaka bojeva za oslobođenje, biće ove nedelje, na Sretenje, dostojno sahranjene u porti nove velike crkve u Boleču. Iznad grobnice biće podignut spomenik sa koga će ljuti ratnik iz buna protiv Turaka, isklesan u ljutom kamenu, ponovo motriti na Carigradski drum.

Krajem 18. veka upravo ovaj deo današnjeg Smederevskog puta, koji je kontrolisao Gagić sa svojom družinom, bio je strah i trepet za okrutne janičare koji su ubijali, pljačkali i napadali srpsku nejač, u vremenu „kad su živi zavideli mrtvima“.

- Janko Gagić bio je jedan od najviđenijih Srba svog doba i zato je među prvima stradao u seči knezova. Dahije su nesumnjivo strepele od iskusnog vojskovođe, frajkora-dobrovoljca u austro-turskim ratovima, junaka Kočine krajine, u kojoj su srpski vojnici obučeni u Austriji naneli strašne poraze Turcima - kaže Žika Milošević, iz udruženja građana „Moj Boleč“, koje je iniciralo premeštanja zemnih ostataka Janka Gagića u crkvenu portu.

Jankovo telo su njegovi saborci ili jataci sahranili u februaru 1804. u gustoj šumi koja je tada pokrivala Šumadiju.

- Nisu hteli da dozvole da mu Turci skrnave grob. Ne znamo da li je tu sahranjeno celo telo, ili je među sedamdeset srpskih kneževskih glava koje su dahije istakli na kočeve na Kalemegdanu bila i Jankova. Pokazalo se da su pogrešili, kao i mnogi drugi koji su na taj način pokušali da umire Srbiju. Te glave su je pozvale na ustanak - kaže Vladimir Lukić, iz udruženja građana „Moj Boleč“.

PRIPREMA ZA USTANAK JANKO Gagić je ratnu slavu stekao u Kočinoj krajini, ratu od 1788-1791, u kome su Srbi naneli velike poraze Turcima. Na predlog majora Mihaila Mihaljevića, Austrija je osnovala jednice dobrovoljaca-frajkora, u koje su dolazili Srbi iz Srbije i Vojvodine i prolazili ozbiljnu vojnu obuku, a najbolji sticali i podoficirska i oficirska znanja i zvanja. Odred od samo 500 ljudi pod komandom Koče Anđelkovića vratio se u Srbiju nanoseći teške poraze Turcima. Kasnije je stizalo još frajkora i smatra se da je 18.000 Srba učestvovalo u Kočinoj krajini, gde su stekli ratno iskustvo koje su kasnije primenili i u ustanku.

U oslobođenoj i vaskrsloj Srbiji više nisu bile potrebne guste šume za ustanike već kuće i oranice. Hrastovi oko Jankovog groba su posečeni, ali jednostavni nadgrobni spomenik i krug zemlje oko njega poštovani su kao svetinja. Plugovi ratara su ga pažljivo obilazili, a Bolečani su se krstili i palili sveće oko stene koja je kao podignut kažiprst podsećala koliko je visoka cena slobode.

Danas se stari, sivi nadgrobni spomenik, na kome su kiše i snegovi u protekla dva veka Srbije izbrisali natpis nalazi na njivici, na kraju neasfaltirane ulice, između kuća Bolečana doseljenih u urbanističkom bumu sedamdestih godina prošlog veka. Od njih niko nije znao ništa o Janku Gagiću, osim da jedna ulica i česma u selu nose njegovo ime.


- Premeštanje zemnih ostataka Janka Gagića u dostojnu grobnicu i podizanje spomenika ovom junaku, izazavalo je ogromnu pažnju ne samo ovdašnjih meštana, koji sada u velikom broju dolaze da vide i stari grob. Imamo najave da će na Sretenje ljudi iz cele Srbije doći da mu ukažu poštu. Ovaj događaj prevazilazi lokalne okvire, ovo je priča o heroju Srbije i dokaz da smo dobili jednu bitku protiv našeg najvećeg neprijatelja - zaborava. Jer, ako ne znamo od koga potičemo, kako da znamo ko smo i kuda ćemo - pita se Zoran Lukić, iz udruženja građana „Moj Boleč“, inicijator premeštanja zemnih ostataka Janka Gagića u crkvenu portu.

Bolečani priznaju da je pogubna posleratna ideologija uzela težak danak u Srbiji. Komunistički režim posle Drugog svetskog rata izbrisao je potresnu epsku pesmu o Janku Gagiću iz čitanki za treći razred osnovne škole. Pesma je iz nekog razloga bila i ostala nepodobna za čitanke, ali nije zaboravljena među ljubiteljima tradicije i redovno se izvodila na guslarskim večerima i folklornim priredbama.

- U 20. veku predanje i guslari ponovo su održali sećanje na srpsku prošlost. Gostujući s foklorom u Ribnici kraj Ribarske Banje prišao nam je čovek i rekao: „Bolečani, znate li da je Janko Gagić iz našeg sela?“ Ispričao nam je priču o njegovoj sestri Teodori koju su janičari oteli, a Janko ih je sa braćom sustigao i posekao. Potom je došao u Boleč, gde ga niko nije poznavao i ovde se skućio. Istražujući sudbinu Gagićeve porodice otkrili smo da su mu oba sina preživela i da njihovo potomstvo živi danas širom Srbije - kaže Milošević.


Mesto gde će biti preneti zemni ostaci Janka Gagića


OČEV ZAVET

Iskusni ratnik na vreme je saznao da Turci dolaze po njega i sklonio se u šumu. Janičari su uhvatili njegovog nejakog sina želeći da ga pogube za primer. Tad se Janko pojavio iz šume i ponudio Turcima svoj život ako mu oslobode sina. Narodni pesnik u je ovekovečio očev zavet:

- Stan’te Turci,

stan’te vuci

Ne grešite ruke svoje!

Ne dirajte sokolića,

evo ruse glave moje!

Pa nejakom zbori sinu:

Idi sine, idi nado,

idi ptiću u planinu!

Pa kad sveta ora dođe

Te se poklič gorom vine,

Ti se seti baba svoga,

što za tebe sada gine.

Ti se seti da on za te

dade Rusu glavu svoju,

da ti njega zamenjuješ

u krvavom svetom boju!