ONO što je grob Gospodnji u Jerusalimu za sve hrišćane, to je grob Svetog Save u Mileševi za sve Srbe. Svetinja nad svetinjama. Izvor milosti, zdravlja i utehe za sve srpske generacije, još od dana kada se otac vratio deci, kada je Savino telo iz Trnova preneto u zadužbinu njegovog sinovca, kralja Vladislava.

Ovako nas je, u porti manastira Mileševe, dočekao arhimandrint Leontije, duhovnik veličanstvene svetinje. Sve je, veli, ovih dana u znaku Savindana. Sa radošću i nestrpljenjem iščekuje ga ne samo sestrinstvo manastira već i mnogobrojni đaci koji rado i svakodnevno dolaze da pomognu i nešto privrede u manastiru.

- Za mene je praznik svaki dolazak u Mileševu bilo da dolazim da se nad Savinim sarkofagom pomolim ili da, ako mogu, nešto pomognem sestrinstvu - kaže Ivan Bezarević (17), učenik iz Prijepolja. - Sada sam svratio pre polaska u školu, a koliko verujemo u Svetog Savu, najbolje potvrđuje to što nisam usamljen pošto mnogo đaka i studenata dolazi uoči početka školske godine, drugog polugođa ili novog semestra da se iskreno pomole prvom srpskom prosvetitelju za uspeh u učenju i obavljanju svih školskih i studentskih zadataka.

Da je tako, uverili smo se čim smo kročili u manastirsku crkvu posvećenu Vaznesenju Gospodnjem, a vekovima nazivanu crkvom Svetog Save srpskog. Iako rano jutro, nad njegovim grobom moli se srednjoškolac, a da celivaju ikonu čekaju deda i unuk. Milan Pejović (58) živi u Kragujevcu, a sa unukom Bojanom (2) došao je po blagoslov. Odrastao u Prijepolju, od detinjstva je, kaže, navikao da ga ovde potraži, a sada želi da o veličini i slavi Savine svetinje nauči i potomke.

SAVINDAN VERNICI Srpske pravoslavne crkve, ali i školarci obeležavaju danas uspomenu na utemeljivača srpske države, crkve, škole - Svetog Savu. Svetu liturgiju u Hramu Svetog Save na Vračaru služiće poglavar SPC patrijarh srpski Irinej, sa početkom u 9 časova. Iako bez nastave, đaci neće izostati ni danas iz svojih klupa, s obzirom na to da se širom Srbije održavaju priredbe i predstave posvećene prvom arhiepiskopu.

- Svakodnevno nam dolazi mnogo naroda, ne samo poklonika nego i turista, ne samo pravoslavaca nego i katolika i muhamedanaca, ne samo iz Srbije i susednih zemalja, nego iz celog sveta. Hodočasnici dolaze da se poklone svečevom grobu, da potraže utehu, nađu duševni mir, pomole za zdravlje. Oni su i najbolji svedoci čuda, velikih isceljenja i uslišenih molitvi koje se dešavaju u našoj svetinji. Neki dobiju isceljenje odmah, a za neke je potrebno da se molimo danima i mesecima. Zašto je tako Bog zna, ali je važno da njihove i naše iskrene molitve bivaju uslišene - priča arhimandrit Leontije i otkriva da je za vernike velika radost povremeno iznošenje desne ruke Svetog Save, jedinog dela njegovih moštiju koje i danas počivaju u Mileševi, a pre 420 godina sačuvanih pred crnim pohodom zloglasnog Sinan-paše.

Turisti koji pohode Mileševu, po rečima našeg sagovornika, dolaze, pak, da se dive savršenstvu umetnosti u vekovnom duhovnom i kulturnom svetioniku srpskog naroda.

- Većina ovih namernika dolazi da vidi jedinstvenog Belog anđela sa mironosicama na Hristovom grobu. Oni Mileševu obično izjednačavaju sa ovom veličanstvenom, znamenitom freskom, ali odlaze dodatno oduševljeni galerijom blistavih fresaka naslikanih između 1222. i 1228. godine, za koje mnogobrojni istoričari umetnosti i slikari tvrde da predstavljaju najveće domete evropskog slikarstva toga doba - kaže arhimandrit i podseća na lepotu freske Bogorodice iz Blagovesti, u svetu jedinstvene po tome što je Majka Božja na njoj prikazana kako prede. Tu je i prelepa ktitorska kompozicija, ali i povorka Nemanjića u kojoj je i čuvena freska Svetog Save naslikana za svečeva života.

I, zaista, blagost i jačina Savinog lika koji zrače sa ove freske, najbolje svedoče o dečaku koji se "nikada nije smejao, ali je uvek bio nasmejan", princu koji je "prezreo carske dvore, carsku krunu i porfiru", o arhiepiskopu "mudrom u planiranju i istrajnom u izvršavanju", čudotvorcu, izmiritelju, graditelju crkava i manastira svetogorskih...

Ispred sarkofaga sa moštima Svetog Save

- Domentijan i Teodosije, dva glavna biografa Svetog Save, pišu da je "imao unutrašnju pokretnu silu da gradi i obnavlja". Kao što vidite, i manastir Mileševa se neprekidno gradi i obnavlja, u susret 2019. godini i obeležavanju velikog jubileja - osam vekova postojanja! Tokom poslednjih 15 godina zalaganjem preosvećenog vladike Filareta, darodavaca i naroda, obnovljeni su konaci u kojima danas živi 13 monahinja i u kojima može da prenoći oko 180 hodočasnika i gostiju, uređena je ekonomija, otvoreni riznica, biblioteka i radio "Mileševa". Ovih dana radi se parking, a na proleće bi trebalo da počne izgradnja velikog Svetosavskog doma u kome će se 2019. godine održati glavna proslava velikog jubileja - naglašava arhimandrit i podsećada da, iako rušena, paljena, pljačkana, ponižavana pretvaranjem u nemačku konjušnicu, Mileševa je uvek živela u srcu i veri svog naroda.


ŠTAP SVETOG SAVE

- NIJE slučajno što se u srpskom narodu Mileševa i dan-danas naziva manastirom Svetog Save. U manastirskoj riznici se čuva i štap Svetog Save koji je dobio 1219. godine od vaseljenskog patrijarha Manojla, posle sabora u Nikeji kada je Srpska crkva dobila autokefalnost. Neki od najvrednijih izloženih predmeta, takođe su panagija, krst i tri relikvijara iz 14. veka, dva kandila iz Moldavije s početka 15. veka, venecijanska čaša i stari srpski novac. Posebno vredan je i najstariji predmet u riznici, ćup iz vremena gradnje manastira. Tu je i deo hirurške igle koja potvrđuje da je manastir imao bolnicu - otkriva za "Novosti" arhimandrit Leontije.


OSAM VEKOVA MANASTIRA

POVODOM predstojećeg jubileja manastira, Mileševska eparhija je objavila dvotomni Zbornik sa međunarodnog naučnog skupa "Osam vekova Mileševe", održanog septembra 2012. godine u svetoj lavri. U Zborniku su izlaganja mnogobrojnih domaćih i evropskih naučnika koji su osvetlili istoriju manastira sa gledišta različitih nauka i uglavnom na osnovu novih istraživanja gotovo nepoznatih našoj javnosti.