POŠTO je na Republičkom takmičenju učenika muzičkih i baletskih škola Srbije osvojila prvu nagradu u kategoriji klavira, Iskra Milenković (8) se priprema da predstojećeg aprila u Parizu, odmeri "snage" i sa vršnjacima iz Evrope. Njena profesorka Mila Lacković, direktor Muzičke škole "Kosta Manojlović" u Zemunu, kaže da je mala Aranđelovčanka odavno dorasla jednom tako velikom takmičenju budući da ima izuzetne sposobnosti koje se retko sreću u muzičkim školama.

- U istoriji naše škole do sada je bilo, možda, samo pet ovako talentovanih đaka. Posle samo godinu dana školovanja Iskra može da svira kompozicije iz trećeg razreda osnovne muzičke škole. Sve što čuje može da odsvira, jer ima fantastičan, apsolutni sluh. Verujem da ne preterujem kada kažem da je naša škola imala Stefana Milenkovića i Nemanju Radulovića, a da sada ima Iskru Milenković - kaže Lackovićeva.

Ipak, priča o Iskri nije još jedna iz niza o talentovanoj deci Srbije. Drugačija je i posebnija. Jer, dok vešto, sa uživanjem i zanesenošću miluje tipke klavira svirajući polonezu, ova devojčica ne čita note. Ne zato što joj zbog apsolutnog sluha nisu potrebne, nego zato što ih ne vidi. Iskra je slepa od rođenja. O njoj se pisalo i dok se rađala, jer je jedna od čuvenih aranđelovačkih trojki rođenih prvim odloženim porođajem u Srbiji.

- Iskrin dar otkrili smo vrlo rano. Obično je dobijala zvučne igračke i neverovatno brzo ponavljala njihove zvuke. Kada je sa nepune tri godine bez greške ponovila melodiju pesme "Na kraj sela žuta kuća" suprug Milan i ja smo shvatili da je muzikalna. Koliko - nismo znali! Odveli smo je u jednu privatnu muzičku školu u Aranđelovcu i profesorka nam je potvrdila da ima izuzetan talenat - kaže Iskrina mama Isidora (32).

Ona otkriva i da su odlučili da pohađa školu "Kosta Manojlović" jer jedina u Srbiji ima odeljenje za učenike oštećenog vida. Tek posle prvog časa u ovoj školi, pošto su Iskru čule tri profesorke, njeni roditelji su saznali da ima apsolutni sluh.

- Od tada nam nije teško da dva puta, a uoči takmičenja i po pet puta sedmično, dolazimo iz Aranđelovca u Zemun. Sa nama dolazi i Irina koja svira violinu. Nije nam lako da uklopimo sve obaveze jer devojčice sa Aljošom idu u osnovnu školu. Treći su razred, imaju mnogo da uče i rade, ali zahvaljujući razumevanju učiteljice Zorice Dokić, srećom još dobro ispunjavaju sve obaveze - priča Isidora i kaže da već razmišlja o svemu što ih čeka, naročito oko finansiranja Iskrinog daljeg muzičkog školovanja s obzirom na to da je devojčica već odlučila da studira muziku. A gde, to će, veli, odrediti materijalne mogućnosti.


ROĐENJE ZA PAMĆENJE

- ISKRA je rođena 18. februara 2005. godine, a njeni sestra Irina i brat Aljoša, šest dana kasnije. Pošto je poranila morala je u inkubator koji joj je, nažalost, trajno oštetio vid. Ali, hvala profesoru Dušanu Stanojeviću iz beogradske Ginekološko-akušerske klinike "Narodni front" što smo uopšte živi. Meni je posle njenog rođenja pretila sepsa, pa su bili ugroženi i Irina i Aljoša. Ipak, profesor je preuzeo odgovornost da uradi nešto što niko u Srbiji nije radio pre i što su, štaviše, samo nekoliko puta uradili i ginekolozi u svetu, u mnogo opremljenijim klinikama od naše - priseća se Isidora.