OSIM vernika koji iz čitave zemlje i okruženja dolaze da se poklone moštima Svetog Stefana Dečanskog, ktitora veličanstvenog manastira Visoki Dečani, poslednjih meseci pohodi i sve veći broj inostranih turista.

Zbog učestalih turističkih poseta ovoj svetinji, koju je UNESKO nedavno proglasio jednom od najugorženijih sa liste kulturne baštine (zbog nestabilne političke situacije na Kosovu) bratija manastira koja je godina samovala u manastiru, jer od 1999. Srba u Dečanima i Peći nema, sada je prinuđena da ograniči vreme poseta koje organizovano pristižu iz celog sveta.

- Dešava se da nam dnevno u posetu dođe i po nekoliko autobusa sa strancima, tako da smo bili prinuđeni da prilagodimo vreme poseta kako bismo imali vremena za bogosluženje i ostala zaduženja - priča otac Petar, jedan od monaha koji dočekuje i ispraća posetioce. U svetinju, kaže, najčešće dolaze pokloničke grupe iz naše zemlje, ali je o većim praznicima posećuju i pravoslavni Albanci, studenti teologije iz Tirane.

Zanimljivo je da je u poslednje vreme sve više poseta iz Japana, Tajvana, Malezije, Honkonga.. ali i svih zemalja u okruženju. Obilazak ove svetinje organizuju i turističke agencije iz Hrvatske i Slovenije koje angažuju vodiče iz Makedonije ili sa Kosova.

PATRIJARH PAVLE- SVAKOG četvrtka uveče služimo molebni kanon Svetom Stefanu Dečanskom i tada se redovno otvara kivot sa moštima. Tada dolaze i stranci koji rade u međunarodnim organizacijama na Kosovu, kojih nekada bude i više nego naših vernika - pričaju monasi. Inače, mošti Svetog Stefana presvučene su poslednji put 1964. godine u prisustvu tadašnjeg episkopa potonjeg patrijarha Pavla koji je sašio odeću u kojoj se i danas nalaze.

- Od maja do oktobra dolazilo nam je u posetu po nekoliko autobusa dnevno, ali ih je poslednjih mesec dana i više - pričaju monasi koji su na manastirsku slavu, Svetog Stefana Dečanskog, ugostili više od hiljadu vernika iz svih krajeva pokrajine, centralne Srbije, Republike Srpske, Crne Gore... Stizali su organizovano autobusima, ali i automobilima, kombi prevozom...

- Ovu slavu proveli smo u miru, - priča otac Sava Janjić, iguman Dečana. - A vernici kada ugledaju lepotu ove uzvišene svetinje zaborave na strah od nesigurnih kosmetskih puteva, koji je prisutan uglavnom prilikom prvog dolaska.

- Prvi put sam u Dečanima i mogu samo reći da je predivno, božanstveno, veličanstveno - puna je utisaka koje će kaže, preneti i deci i prijateljima, Dobrinka Jovanović (61) iz Novog Sada. Inpresionirana lepotom Visokih Dečana je i Lilia Galieva iz odeljenja Unmika u Peći za nacionalne manjine.

- Drago mi je što se u Dečanima okupilo mnogo ljudi, jer to ukazuje da Srbi ne zaboravljaju svoje hramove na Kosmetu koje obnavljaju, kao što moraju obnoviti i svoje domove i vratiti se svojim korenima - kaže.Vernici sa Kosmeta najviše se raduju praznicima i posetama sunarodnika iz drugih krajeva svoje Srbije.Novosagrađeni konak, obnovljen na mestu starog, izgrađen novcem prizrenskih trgovaca u 19. veku, koji je izgoreo 1949. u požaru sa 40 monaških kelija, pravljen je upravo zbog povećanog broja turista.

- Konak je namenjen isključivo za potrebe bratstva manastira - napominje otac Petar. - Konak će kažu, omogućiti monaštvu da budu odvojeni od posetilaca.

ZAŠTITA
MANASTIR Visoki Dečani, od 1999. godine obezbeđuju vojnici Kfora iz italijanskog sastava i jedini je hram na Kosovu koji je trenutno pod zaštitom međunarodnih vojnika. Međutim, i pored toga Albanci seku i odnose manastirsku šumu, a pašnjake i livade bez nadoknade koriste i uništavaju. Inače, manastir raspolaže sa 738 hektara livada, pašnjaka, njiva i šuma.