SRPSKE rukopisne knjige neprocenjive vrednosti, koje se čuvaju u Arhivu SANU, preživele su vekove tuđinskih pustošenja i požara, ali sada im preti još veća opasnost, upozoravaju arhivisti. Unikatne rukopise ugrožavaju domaći zloćudni mikroorganizmi, koji pretvaraju neprocenjive rukopise doslovno u prah.

- U najvećoj opasnosti je najdragocenija Stara zbirka Arhiva SANU u kojoj se čuvaju rukopisni dokumenti i knjige - inkunabule. Reč je o najvećoj riznici ove vrste u Srbiji. Bogatija je bila samo ona koja je izgorela u Narodnoj biblioteci 1941. u nemačkom bombardovanju. Danas rukopisima u Arhivu SANU jednako prete hemijska i biološka oštećenja koja se razvijaju sve brže zbog nedostatka novca za zaštitu - priznaje akademik Vasilije Krestić, direktor Arhiva SANU.

Da bi nas uverili u stepen opasnosti, arhivisti nas vode između zidina od polica sa registratorima koji čuvaju diplomatske spise, pisanu zaostavštinu porodice Obrenović, Vuka Karadžića, Jovana Cvijića, Ive Andrića, Milutina Milankovića, carske povelje... Na kraju lavirinta je prostorija gde se čuvaju knjige koje nas kao sidra vezuju za tlo na kome živimo. Tu je Dečanska hrisovulja, u kojoj kralj Stefan Dečanski nabraja sela i njihove stanovnike koja dodeljuje manastiru. Sva imena su srpska, što nije mogla da promeni ni Osmanska imperija, ni Austrougarska, ni Treći rajh, pa ni NATO. Tu se čuvaju i neke od knjiga monaha manastira Rača, čuvenih prevodilaca, književnika i prepisivača. Račani su u seobama, kad su drugi spasavali samo živu glavu, u zbegove išli natovareni knjigama kojima su čuvali srpski jezik i duh u tuđini. Ti rukopisi su sačuvali sećanje na otadžbinu i bili su putokaz Srbima da se vrate i oslobode je, kažu arhivisti SANU.

RIZNICA BEZ RIZNIČARA STARA zbirka Arhiva SANU, u kojoj se čuvaju rukopisne knjige, najbogatija je u Srbiji i ima 526 inventarskih jedinica, dok je najraznovrsnija i obimom najveća Istorijska zbirka s 15.071 inventarskom celinom, od kojih neke sadrže i do 10.000 dokumenata. - Malo je značajnih naučnika koji nisu zaveštali Arhivu SANU svoju dokumentaciju - kaže akademik Krestić. - Oni imaju poverenja u Arhiv SANU, jer znaju da će materijal biti dobro čuvan i obrađen. Međutim, sad imamo i problem brzine obrade materijala jer veoma oskudevamo u ljudima, takođe zbog više nego skromnog finansiranja.

Oni priznaju da se oni, slično Račanima, i danas snalaze kako znaju i umeju da bi sačuvali neprocenjivo knjižno blago.

- Otvaramo metalne ormane da bi pergament i stari ručno izrađivani papir imali dovoljno vazduha da se ne isuše. Pri tome stalno gledamo na termometar i pravimo promaju da bismo regulisali temperaturu, jer nemamo najobičniji klima-uređaj ni u prostoriji gde se nalazi zaostavština najvećeg svetskog klimatologa Milutina Milankovića. Kraj radijatora držimo kofu s vodom koja lagano isparava, da bi se održala vlažnost - pokazuje nam arhivista Mile Stanić.

On brižno pregleda srednjovekovne knjige, koje bi morale da idu na hitnu konzervaciju i restauraciju, ako bude novca. Arhivisti podsećaju da su to rukopisi koje su s ljubavlju i pažnjom monasi pisali u isposnicama, ne žaleći vid i zdravlje, pa ni život kad ih je trebalo spasavati. U apokaliptičnim vremenima oni su u zemlju zakopavali zlato riznica, a na leđima su nosili biblioteke.

- Zakazao sam sastanak s ministrom kulture s molbom da se Arhivu SANU omogući bar učešće ne nekom konkursu na kome bismo mogli da dobijemo novac za spasavanje baštine. Ponećemo ministru i rukopisnu knjigu iz 17. veka, koju su napali zloćudni mikroorganizmi, da se uveri u opasnost. Kad knjiga počne biološki da strada, ona se bukvalno raspada na dodir - kaže akademik Krestić.

On konstatuje da je Arhiv SANU došao u alarmantno loše stanje jer je praktično zaboravljen ne samo od šire javnosti, već i od naučnika, iako čuva nacionalnu ličnu kartu. Ili baš zbog toga.

Dečanska povelja iz 14. veka

- U našem društvu sve je počelo da se gleda kroz ličnu korist i dobit, a duhovne vrednosti koje imamo u našim starim knjigama i rukopisima su zanemarene. To je pre nekoliko dana potvrdio čak i predsednik Akademije u govoru povodom jubileja SANU. Pomenuo je sve Akademijine jedinice, samo ne Arhiv u kome se nalazi najdragocenija pisana građa srpskog narada. To je drastičan primer zanemarivanja, iz koga se vidi do koje mere smo zaboravili značaj tih knjiga. Nijedan predsednik pre njega nije se s takvim nipodaštavanjem odnosio prema dragocenostima, koje se, u krajnjem, nalaze i pod njegovim rukovodstvom. Ako to čini predsednik SANU, šta da očekujete od manje obrazovanih i upućenih ljudi - kaže akademik Krestić.

Žitije kraljeva i arhiepiskopa srpskih Hilandar 16. vek

Arhivisti kažu da su posledice nebrige za baštinu teške, na šta podsećaju jasna upozorenja koja su ostavili sastavljači i prepisivači na starim rukopisima. Pokazuju nam tekst na poslednjoj strani „Žitija kraljeva i arhiepiskopa srpskih“ arhiepiskopa Danila Drugog, prepisanog u 16. veku u Hilandaru: „Ko se drzne da otuđi ovu knjigu biće proklet od svetoga našeg oca Isusa Hrista.“

- Sve stare knjige sadrže vrlo eksplicitna upozorenja šta će se desiti onome koji se usudi da ih ošteti ili ukrade. Bojim se da se olako shvataju ove poruke, da najteže anateme padaju na narod koji ne čuva svoju baštinu i identitet - upozorava akademik Krestić.