POSLE višegodišnjeg istraživanja po prašnjavim arhivima, crkvenim knjigama, porodičnim i drugim dokumentima, istoričarka Silivija Krejaković, viši kustos kraljevačkog muzeja, ovih dana je u knjizi pod naslovom „Identiteti“ objavila spisak sa imenima 2.255 rodoljuba, za koje se zasad pouzdano zna da su streljani u nacističkom pogromu oktobra 1941. godine u Kraljevu a, od tog broja, za 2.194 žrtve i gotovo sve lične podatke.

Ova knjiga, koja je u izdanju Muzeja žrtava genocida iz Beograda publikovana uz finansijsku pomoć Ministarstva kulture i informisanja, javnosti je predstavljena upravo ovih oktobarskih dana, na 72. godišnjicu dotad nezapamćenog fašističkog terora ne samo u Kraljevu, nego i u Kragujevcu, Šapcu, Gornjem Milanovcu, Nišu, Beogradu...

Svojom demitologizovanom slikom u kojoj nema apstraktnih i iz ideoloških razloga preuveličavanih brojki, već samo punih imena pa i drugih ličnih podataka za svaku od pobrojanih žrtava, „Identiteti“ su izazvali veliku pažnju javnosti. Ponajviše je zainteresovanih među istoričarima, ali i drugim istinoljubivim ljudima, pre svega potomcima žrtava koji svoje streljane pretke i ne pamte kao bezimenu nacističku nomenklaturu kojom se, iz ideoloških razloga, moglo manipulisati za vreme i - naročito - posle rata.

Sakupljajući podatke o žrtvama Krejakovićeva se, još pre petnaestak godina, stigavši do pouzdane brojke od 2.190 žrtava koju je prvi put objavila 2003. u zborniku „Kraljevo oktobra 1941“, sudarila sa mitskom slikom o šest hiljada streljanih koju su, sve dotad, stvarali i negovali posleratni partijski aparatčici kako bi se, utrkujući se u tome ko je više stradao, dodvorili vladajućoj političkoj ideologiji i - eliti. Zato su ovo Silvijino „otkriće“ godinama otad pratile neverica, pa i optužbe da „minimalizuje“ nacističke zločine.

No, ni to nije pokolebalo već iskusnu istoričarku. Nastavila je istraživanje i, nedavno, došla do još pouzdanije brojke od 2.255 žrtava koje je ovom prilikom popisala i „ukoričila“, a od kojih je ne samo imenom, nego i zanimanjem, pa i mestom pogibije - identifikovala tačno 2.194 žrtve. Za još 61 žrtvu, Silvija, bar zasad, ipak nije uspela da utvrdi i druge ne manje važne podatke, tako da je čeka - još posla.

- Žrtve nisu niti mogu biti samo brojevi, i upravo zato i ova knjiga nosi naslov „Identiteti“ kako bi odmah bilo jasno da se o žrtvama ne govori kao o apstraktnim brojkama nego o ljudima i njihovim životima, sve do tog strašnog čina nacističke odmazde kada su, nažalost, žrtve pretvarane u puku statistiku kojom se moglo mnipulisati i manipulisalo se. Zato mi danas želimo da utvrdimo samo punu istinu i zbog nas, i zbog žrtava, i tu smo već sasvim blizu konačne brojke ako je ona uopšte najbitnija u celoj stvari. Valjalo bi da, najzad, saznamo ko su i odakle sve bile te žrtve, ti ljudi koji su takođe imali svoje pretke, kao što danas imaju i potomke, a s njima i gotovo vekovno pamćenje koje će, verujem ostati i sa generacijama koje tek dolaze - govori Silvija, poručujući da ni ovom knjigom nije sve rečeno, i da o nacističkim zločinima i žrtvama u Kraljevu i širom Srbije, tokom celog Drugog svetskog rata, još mnogo toga ima da se istražuje i kazuje.


POBIJENA I DECA MLAĐA OD 15 GODINA

ANALIZOM podataka, Silvija Krejaković je u svojoj knjizi utvrdila da je među 2.255 streljanih, najviše pobijenih u punoj životnoj snazi - između 20. i 65. godine starosti - ukupno 1.858 (221 od 20. do 24. godine, 364 od 25. do 29. godine, 347 od 30. do 34. godine, 337 od 35. do 39. godine, 290 od 40. do 44. godine, 162 od 45. do 49. godine, 75 od 50. do 54. godine, 36 od 55. do 59. godine i 26 od 60. do 64. godine). Starijih od 65 godina bilo je 16, a žena - 29. Od ukupnog broja streljanih čak 209 je bilo momaka i devojaka između 15 i 19 godina od kojih je više od polovine - 106 bilo mlađe od 18 godina! Među streljanima, štaviše, bilo je čak i - 11 dece ispod 15 godina?! Za još 161 žrtvu, nažalost, nema podataka o životnom dobu.