RUSI i Srbi su jedna duša - sinulo je Branku Vukomanoviću ovog leta tokom liturgije i osvećenja ikone Svetog Save u istoimenom hramu u Troickosavsku (današnja Kjahta), na granici Rusije i Mongolije.

Drvenu ikonu sa ugrađenim delom moštiju oca našeg pravoslavlja izradio je umetnik Ivan Svilenković, pošto je pod budnom pažnjom Branka Vukomanovića (40) prešla put od nekoliko hiljada kilometara do Troickosavska. Tu u hramu, ikonu je u prisustvu uzbuđenih i svečano uparađenih meštana osveštao protojerej Oleg Matvejev.

Time se Branko Vukomanović, rođeni Čuburac, ekonomista po obrazovanju, odužio svom dičnom pretku grofu Savi Vladislaviću Raguzinskom, koji je u 18. veku podigao Troickosavsk, prvo rusko naselje, ovde na Putu čaja, i u njemu crkvu posvećenu Svetom Savi Srpskom.

Za stanovnike ovog mesta to je bio naročito svečan događaj jer oni, nasuprot nama Srbima, generacijama već neguju predanje o Savi Vladislaviću (1668-1738), Hercegovcu iz Jasenika kod Gacka, koji je krajem 17. i početkom 18. veka bio jedan od najznačajnijih Srba tog vremena.

Biografija ovog umnog i veoma obrazovanog čoveka je neverovatna, a njegovoj presudnoj ulozi u vaspostavljanju rusko-srpskih odnosa se poslednjih godina vraćaju i Rusi i Srbi. S velikim razlogom: Vladislavić Raguzinski (nadimak dobio zbog školovanja u Dubrovniku), bio je prvi srpski diplomata i prvi Srbin koji je zadobio poverenje Rusije i lično cara Petra Velikog, za oslobođenje srpstva na Balkanu.

U ruskoj istoriji Vladislavić ima uglednije mesto nego među svojim Srbima. Uspelo mu je da se za nepunih trideset godina umeša u sve važne događaje ruskog carstva 18. veka. Krojio je spoljnu politiku moćne ruske carevine i osnovao njenu obaveštajnu službu, razgraničavao Kinu i Rusiju, bio čovek od najvećeg poverenja cara Petra Velikog i njegove supruge Katarine Prve i uporedo pokušavao da pomogne braći pod Osmanlijama.

Bio je i jedan od najzaslužnijih ljudi za sklapanje Prutskog mira 1711. godine kojim je završen rusko-turski rat. Koliki je uticaj imao, govori i podatak da na mirovnom ugovoru uz carske, stoji i njegov potpis!

Jedno od njegovih najvećih dostignuća bio je odlazak u Kinu 1725. godine, gde se posle smrti Petra Velikog obreo kao opunomoćeni ministar carice Katarine Prve. Trogodišnju misiju završio je potpisivanjem rusko-kineskog ugovora na reci Kjahti i konačnim utvrđivanjem granice između ova dva carstva, u dužini od oko 6.000 kilometara. Ta granica velikim delom i danas je zvanična.

NA ČETIRI STRANE SVETA VLADISLAVIĆU su do sada podignuta tri spomenika, a uskoro će i četvrti. Tokom 2009. u okviru šireg projekta ruske vlade u spomen na Petra Velikog, identični bronzani spomenici grofa Vladislavića simbolički su povezali tri grada: Gacko, Sankt Peterburg i Sremske Karlovce. U prvom je rođen, u drugom sahranjen, u Sremske Karlovce je slao knjige i učitelje i tako utemeljio prvu srpsku školu. Do kraja ove godine spomenik će mu biti postavljen i u Herceg Novom.

Jedan je od najuglednijih i najbogatijih ljudi u to vreme u Rusiji. Car mu je poklonio dvorac na rečici Pokrovki u Moskvi, dvorac u Sankt Peterburgu, kao i mnoga imanja na teritoriji današnje Ukrajine.

Sve ove detalje o slavnom pretku, Branko Vukomanović prvi put je čuo kao šesnaestogodišnjak, ali ne od svog oca, nego od brata svog dede Svetozara Vukomanovića u Nišu. Tada je saznao i dve verzije porodičnog rodoslova. Jednu je sklopio princ srpske poezije Jovan Dučić i po njoj, prvi preci bila su tri rođena brata Todor, Sava i Duka.

- A po drugom porodičnom predanju, bila su dva brata Todor i Sava - kaže Branko Vukomanović. - Todor je ubijen u rusko-turskom sukobu, a njegova žena Sara rodila je blizance Vukomana i Duku, pa su od tako nastali Vukomanovići i Dučići.

- Ponosan sam na svoje pretke, ali nikada nisam ljudima oko sebe nametao priču o njima, jer mislim da svaki čovek treba sam da zasluži poštovanje - kaže potomak slavnog grofa Vladislavića.