U TREĆOJ godini od kada je obnovila rad, prizrenska Bogoslovija, poznata škola duhovnika Srpske pravoslavne crkve, bogatija je za četrnaestoro mladih bogoslova. Sa učenicima druge i treće godine u utorak su seli u klupe obnovljenog zdanja zadužbine Sime Igumanova, pa tako ovde uči 37 budućih bogoslova.

Početak nove školske godine u Bogosloviji obeležen je liturgijom u sabornom hramu Svetog Đorđa u centru Prizrena, koju je sa monaštvom eparhije služio vladika Teodosije, episkop raško-prizrenski... Mladi bogoslovi, profesori i vladika Teodosije, koji je i rektor Bogoslovije, obišli su dan ranije i Manastir Svetih Arhangela, gde je na grobu cara Dušana, služen parastos...

Otac Andrej, zamenik rektora i jedan od profesora kaže da su učenici u ovu školu došli iz svih krajeva zemlje ne skrivajući radost što će se školovati u poznatoj duhovnoj školi koju su pohađali, a kasnije ovde i predavali, mnogi srpski patrijarsi.

- Moja porodica je poznata po sveštenicima i zato bih i ja voleo da postanem svešteno lice - kaže petnaestogodišnji Željko Kojić, iz Vrbovca kod Kosovske Vitine.

SMEŠTAJ I OSOBLJE PODIGNUTA 1871. godine, prizrenska Bogoslovija bila je prva srednja bogoslovsko učiteljska škola u staroj Srbiji, a do 1999. godine, kada je privremeno izmeštena u Niš, nikada nije prekidala rad. Osim zadužbine Sime Igumanova koja je obnovljena 2011. godine kada je počela da radi, do sada su u okviru kompleksa Bogoslovije obnovljene još tri kuće. - Jedna kuća je obnovljena uz pomoć našeg prijatelja doktora Đuzepea Tore iz Đenove, a druge dve novcem Sretenjskog manastira u Moskvi sa balagoslovom patrijarha Kirila - kaže otac Andrej i napominje da su u jednoj kući smešteni učenici, a u drugim šest redovnih i dva honorarna profesora, kao i tri kuvarice i tri domara. Po rečima monaha, objektima nedostaje jedino parni kotao za centralno grejanje zbog čega velike sume novca izdvajaju za grejanje.

Za ovu školu pripremao ga je otac Ilarion, iguman manastira Draganac. Upravo zato, Željko je sa ostalim učenicima pažljivo slušao savete koje je mladim bogoslovima pred početak školske godine davao profesor Dejan Ristić, tokom liturgije u hramu Svetog Đorđa u Prizrenu...

- Nijednog trenutka se nisam premišljao oko dolaska u Prizren. Ovo je stari srpski grad, prestonica cara Dušana. Ponosan sam što ovde učim kako da služim Bogu - kaže Jovan Filimomović (17) iz Novog Pazara, učenik treće godine, dok sreću što se vratio svom Kosmetu nije skrivao ni Duško Spalević (18) čija je porodica iz Dečana izbegla u Kruševac.

- Ljubav prema veri i svetinjama osetio sam kao četvorogodišnjak odlazeći u manastir Visoke Dečane - priča Duško, nadajući se kao i ostali da će im školovanje proteći u miru.

Iako su im uslovi smeštaja solidni, učenicima najviše nedostaje signal za mobilnu telefoniju da mogu da se jave roditeljima, ali i im zato poručuju da se osećaju dobro i da su prevazišli prvobitni strah...

- Ako je i bilo strepnje što se tiče bezbednosti, pogotovu kod učenika koje su ove godine upisali školu, stariji đaci su ih razuverili - pričaju profesori, a jeromonah Andrej priznaje da je u protekle dve godine bilo raznih, više lepih situacija, dok one druge ne želi da pominje. Učenici tokom školskih dana dva puta prolaze centrom grada od Bogoslovije do Crkve Svetog Đorđa, idu do prodavnice ili frizera, ali u pratnji profesora. Kada padne mrak iz soba ne izlaze. Dolasku mladih bogoslova posebno se raduje mala Milica Đorđević (8), jedino srpsko dete u Prizrenu koja i ove godine u parohijskom domu pohađa nastavu bez svojih vršnjaka.

- Divno je što je ovaj grad bogatiji zbog mladih učenika koje ćemo sretati na ulici i liturgijama u Crkvi Svetog Đorđa - priča devojčicina majka Evica Đorđević (37) koja se nada da će rad Bogoslovije i dolazak novih učenika ohrabriti i povratak raseljenih Srba iz grada pogotovu onih sa decom.